Српски технички лист
= |Д02 ==
Из овога се види да треба у Србији, ако се оће да достигне бар овај средњи количник европски т.ј. 3.3 км, на 100 км.“ да има да се саградили још најмање 868 километара железннца, –- или, ако одбијемо пруге, које се граде од г. 1908-ме на овамо (Крушевац — Ужице, Неготин — Зајечар, Параћин — Зајечар, Дубравица — Петровац, Шабац — Бања Ковиљача, и које износе око 350 километара — још најмање 670 километара тако да Србија има бар 1600 км. железница.
Према броју становништва 2,689 000 и по средњој европској сразмери (8.3 км. на 10.000 становника) треба да Србија има барем 92230 км. железница т. ј. треба саградити још најмање 1.100 километара у средњу руку, према величини земље и броју становништва најмање 885 километра.
Овај задатак поставиће се ако се саграде већ одобрене и узакоњене Пруге као што су:
Београд — Смедерево, са 60 км. Београд — Обреновац „95, Обреновац — Шабац њој Крагујевац — Краљево „8 Зајечар — Књажевац — Ниш моот Даљевац — Прокупље — Баце — Мардаре „ 82, Крушевац — Јанкова Клисура = Баце 95: Крушевац — Рековац — Крагујевац |Еа4ЕО. 5
Пожаревац — Вел. Градиште — Голубац „ 50,
Вел. Градиште — Нересница 4. Раја Петровац — Жагубица — Метовница МЕЦ а Краљеве — Рашка пи ја Лајковац — Горњи Милановац — Чачак , 78 :
и које износе свега од пр. 868 км Тада ће железничка мрежа краљевине Србије достићи и односно њене површине и броја становништва од прилике ту величину која ће је уврстити у средњи ред држава у Европи. О цени грађења, о коштању вожње и провозу на европским железницама у другом чланку.
~
ИНЖЕЊЕР
Јован Јирачек бив грађевински инспектор срп. држ, железница.
Тунел Обрадова Столица, од км, 51-– 797 до км. 55 -- 768 пруге Параћин— Зајечар (1971 м. дуж.)
До 13. августа о.г. израђено је на овоме тунелу са параћинске стране 713,70м. а са зајечарске стране 730,50 м. доњег поткопа или укупно 1444,20 м. доњег поткопа. Као што се види из бр. 6. Т хн. Листа од о.г. на параћинској страни тунела ради
једна Јпаегзо-ова машина за бушење од 6. :Пов. 1909. год. а од 6. маја о. г. раде на тој страни две такве машине паралелно. Са зајсчарске стране ради се ручно.
Днегно напредовање ј: с обе стране најмање 3,00 м. доње: поткопа тако, да ће потпупо пробијање тунела бити свршено крајем ове године или најдаље у јануару идуће године.
Параћински портал је довршен потпуно, а зајечарски је засведен и сад се довршавају крила. Потлуно озиданих партија и започетог зидања има у тунелу са параћинске стране 253 м. а са зајечарске стране 284м.
Са параћинске стране био је кречњак од почетка, а са зајечарске странс првих 392 м. од портала, била су у црвеном пешчару, затим се прошло кроз једну партију од 50 м. прелазног измешаног материјала (кварцитни шкриљац, црвени пешчар и кречњак) а после те партије ушло се у чврст кречњак истог квалитета као и онај са параћинске стране. Највећи део тунела иде, дакле, кроз крсчњак до сад, а судећи према слојевима кречњака с обе стране у тунелу и појави кречњака на површини биће и овај непробијени остатак тунела у кречњаку.
Поред све чврстине креч ђака мораће се, по свој прилици, цео тунел обзидати због јаке ласовитости материјала.
Воде у тунелу има само у кишпо доба и то у сасвим обичним количинама. Сад јеу целом тунелу скоро престала вода. Партија црвеног пешчлра само је у близини портала влажна а даље унутра са свим је сува у свако доба годане. Температура воде је 107.
Са поткопом се до сад прошло испод пет пртача без наро1итих необичних појава и тешкоћа. Има да се прођу још две вртаче. Дна вртача се налазе, са малим варирањем, па висини од 90м. изнад тупела. Вода из вртача отипе у дубину кроз олучне шупљинс, које у већини случајева иду паралелно са стрмим падом слојева 1:'5 од севе|ро-истока на југо-запад. Под тим стрмим углом подвлачи се црвени пешчар под кречњак, који је млађи. Код кривовирског кречњака је обрнут случај: тамо се кречњак подвлачи под првени пешчар тако, да је кривовпрски (орбитолински) кречњак најстарији, па онда долази честобродички црвени пешчар, па онда кречњак честобродичке клисуре, који је најмлађи и у коме је и овај тунел. 14-УШ-910. године
Св. Петка о. К.