Српски технички лист

— 261 —

ред једноструких степеница пошто је врло вероватно да су учињене поправке потпуно у стању да спрече сличну несрећу.

Мостови изнад шина израђени су од пљоштих гвожђа и обложени су готово сви армираним бетоном ло систему Неппеђјшше; тако да се не може гледати на колосек. Доња ивица моста уздигнута је у најнезгоднијем случају 3,5м. изнад горње ивице шина, дакле свега 20 см, изнад највише тачке путничких кола.

На местима где се такав мост укршта с колосецима у самој станици, мост је обешен о усечен део свода. Овај усечени део пресведен је засебним сводом. А на местима где мост лежи пред почетком станице, мост виси о ојачаној таваници а прорез над мостом покривен је армираним бетоном.

Степени су од камена, махом од вештачког камена (цемент—бетон са шљаком), понекад је газиште обложено избразданим оловом (станица (Стаге

де Гуоп), како ноге не би исклизле при ходу. Висина ступља износи 15—16 см а газиште 30 до 32

см. тако да су степенице подесне и за мање људе Исто је тако и на Лондонској подземној железНИЦИ. Степенице ка перонима врло живих станица а често и главне степенице којима се силази с улице подељене су уздужним гелендером у две ширине да би се поделио саобраћај доласка и одласка. Да би се лакше регулисао овај саобраћај, гелендер је постављен тако укосо, да долазећи путници, они дакле који наилазе на степене озго или оздо наилазе на већу ширину но они који налуштају сгепенице. На тај начин је удешено да одједном не могу многи путници наићи на перон или на мост те се тако постиже извесан ред. Кад је врло велика навала путника, онда по један железнички чиновник одржава ред: затвара за извесно време прилаз чим уђе извесан одређен број путника. Возови су у таквим случајевима толико препупи да не могу све путнике на перону одједном примити. Овом забраном прилаза тежи се и постигне се да не буде навале на перонима и да буде олакшан улаз у возове.

Сталични прилази су врло скученог простора зато ни мало није пријатно чекање по ходницима и степеницима. Али Парижани нису у погледу брзине саобраћаја баш размажени па се зато стрпељиво прилагођавају саобраћајним приликама, много су стрпељизији но Немци.

Нарочито је огромна навала на Завојним станицамакод буљонске шуме, кад наступе празпични лепи дани.

Тада путници стоје у густом реду један иза другог чак на улипи ван прилаза. Па и ако возови долазе један за другим у размаку од 2-3 ми-

| је одпочето тек г. 1907 са

нута опет су путничка кола-у грдној мери препуна. Таквих дана парисма железница не одољева саобраћајној павали. Највећи је саобраћај у таквим приликама на станици Роп= Ма ог. Године 1903 на тој станици било је преко 7 милиуна путника Управа је сад зарад бржег саобраћаја саградила још један прилаз за излазак путника док се прилаз за долазак путника није могао поправити због ограниченог простора одређене, дужине перона и т. да-

На станицама, које леже много дубље од нормале, сгепеници су замршгнији. Такав је случај на станицама: Реге Газћајзе 1 Орега Носе сеи мишљу да код таквих станица саграде лифтове (дизалице). Већ су саградили п потребна окна.

(наставиће се)

Железница на целој земљи крајем 1908 године,

(продужење) И сразмера истих са становништвом и величином појединих земаља, односно пржава.

6.) релативно тј. сразмерно према дужини мреже у г. 1904-тој највише у Црној Гори јер ту грађењем тако, да је саграђених 34 км. пруге уског (0,60) колосека од Бара („Прчстан“) до Вирпазара (на Скадарском Блату) управо повећање за 1700%..

Неузмемо ли ово у обзир онда долази на прво место Србија са 18%/, после ње Португалија са 16%, и Белгија чија мрежа се повећала за последњих 5 година за 75 40, т. ј. за 1084 км. нових железница.

3), Средња је количлна железница према станов-

| ништву 8.3 км. пруга на 10.000 становника. Толико

железница има баш Шпањолска. Више има: Велика Британија, Аустро-Угарска, Немачка, Белгија, Француска, Норвешка, Швајцарска, Данска и Шведска. Мање од средње количине имају: Холандска, Румунија, Португалска, Грчка, Италија, Бугарска, Острва енглеска, Малта, Церза Мен, Србија и Турска и најмање Црна Гора.

4.) Средња колиапа према површини (на 100

| км) јесте 3,3 км. железнице. Ову количину има ско-

ро тачно Гортугалска т ј. 3,1 км. више имају редом

| на више: Италија, Аустро-Угарска Холандска, Фран-

цуска, Данска, Острва Малта ит. д Немачка Швај-

| царска, Велика Британија, и највише Белгија.

Испод просечних 3.3 км. на 100 км. површине имају редом на ниже: Шведска (3 км) Шпањолска, Румунија, Грчка, Србија (1.61 км.) Бугарска, Русија (само 1.1 км) Турска, Норвешка (0,9) и најмање опет Црна Гора (0,36).