Српски технички лист

— 295 —

пругу „случајно“ погрешио ни мање ни више но за читавих 49,85 метара висине, и то баш у своју корист. Укупне падове и успоне постојеће главне пруге од Београда до В. Плане износим у следећем табеларном прегледу, који је састављен не основу аутентичних података, извађених из дефинитивног уздужног профила.

Као што се из овога прегледа може видети на постојећој главној прузи од Београда до В. Плане има свега падова 352,45 м. док је писац чланка у Трговинском Гласнику по његовом фалсификованом рачуну нашао свега 302,60 м. дакле за 49:85 м мање, но што је у ствари.

Мишљења сам, да се свака слобода у изношењу лажних података не сме дозволити чак ни једном „паланчком ћифтици инжењеру“. Кад се упореде ови падови са падовима на новој прузи, питам ја писца чланка у Трговинском гласнику: која је траса повољнија2

Овом приликом још напомињем, да је кота, на којој се највише пење нова траса 187,09, док је највиша кота постојеће главне пруге — а којаје у рипањском тунелу 226,14 дакле највиша кота нове пруге лежи за 38,91 м. ниже од највише коте постојеће пруге. Да ли није и по овоме нова пруга повољнија од постојећег питам ја писца чланка у трговинском гласнику.

4. У овој тачци писац чланка у Трговинском Гласнику признаје, да се смањивањем максималних успона и падова од 12%% на 895 постизава то, да једна иста машина може извући сразмерно ' већи терети на истој прузи, но на постојећој. Па реците г. пишче поменутог чланка у Трговинском Гласнику, да ли сте узели у рачун, колика се уштеда постизава годишње околношћу, што једна

локомотива може да вуче у место 300 скоро дупло, 500 тона, кад се још има пред очима, да за време сезоне има по 50—60 возова дневно у саобраћају.

5. Неоспорна је истина, да су трошкови око одржавања новосаграђених пруга првих година већи, но код постојећих старих пруга, но ово ви не можете избећи, градили пругу преко Крсне или Смедерева. Или може бити ви замишљате, даби се пруга, која би ишла преко Смедерева, сама одржавала >

Што се тиче тврђења „једног паланачког

ћифтице инжењера“ да од Белог потока до М. Крсне нема ни камичка, изјављујем, да је исто тенденцилозно и неистинито, јер више села Умчара сама траса пролази кроз кречњак у месту званом „Пећине“ а у М. Иванчи, за 20 км. одстојања од Белог Потока идући ка М. Крсни има доброг камена, како пешчара, тако и кречњака.

Да је писац чланка у Трговинском Гласнику само једном прошао трасом кроз М, Иванчу, несумњиво би му пале у очи оне кречане, где се пече креч. Или ако их је он видео, да не замишља, да се камен за печење креча може бити доноси из Смедејева, које у оваком материјалу изобиљује2! У осталом и овом приликом напомињем, да су на новој траси најглавнији радови баш на ономе делу, где има одличног камена, док међутим на траси, коју писац предлаже, и која би ишла поред Дунава, нема нигде ни камичка. Па каква је онда логика у резоновању пишчевом, да је пројектована варијанта преко М. Крсне неповољна због оскудице у градиву. Односно тврђења писца чланка у Трговинском Гласнику, да се из Азапског потока неможе тунелом проћи испод „Володера“ у Караулски поток, молим г, г. колеге, да баце само један летимичан поглед на ђенералштабну карту, и увериће се о апсурдности пишчевог навода. Нећу, и не смем, да предпоставим код писца незнање читања генералштабних карата, јер сумњам, да би се у томе случају смео на чланку подписати „инжењер“ поред оног китњастог предиката „паланачки ћифтица“. Најпосле да одговорим на тврђење пишчево, да би се од места „Вртлог“ могло спустити с падом од 8љ'% до Зе низ Пе: ријевачки поток.

Код изворишта Петријевачког потока имамо коту 178, и предпоставимо, да бисмо ту ишли усеком од 7 м. дубине (који би усек био врло знатне дужине) то би смо били на коти 171 а кота је кеа на дунавској обали 71,24 имали би смо дакле да се спустимо за 100 м. а на дужини од 8. км. колико је дугачак Петријевачки поток. Нека ми дакле писац објасни, како би се могао спустити за 100м, на дужини од 8 км. кад је овде свако развијање немогуће, сем кад би се неколико пута прелазила са скупоценим вијадуктима узана и кубока долина Петријевачког потока.