Српски технички лист

— 319 —

нелима и одмах иза Кјеме моста наступа велики Кетипса тунел. Из бочних прозорски отвора на тунелу виде се доле у дубини планинска језера 5иН и Кејушпса. Пред самим Мирдалом добија се величанствен изглед на Рјаатзда!, који се губи ка АцгЈапдв —фјорду. С друге стране Мирдала долази железница у Отауећајв тунел, најдужи на целој прузи (6300м дуг) помоћу кога она прелази горе споменуте секундарне вододелнице. На тај начин долази она у Каипдај, доспева у пределе рашћења дрвећа и спушта се ка станици Моз5 на Мапозуапд-у (56,5м. високо) |

Последњи део железнице од Вос-а до Бергена која је у саобраћају, као што је већ споменуто, већ од 1883 год. морао се преправити са уског на нормални колосек. Тај део пруге описаћемо почев од Бергена ка Вос-у.

С почетка железничке станице у Бергену држи се железница претходно југоисточног правца, јер мора да обилази велика брда Р!оцјејдев и ШикКкеп. После прелаза једног малог седла долази она код Ејбзапрега опет на морско приморје на Ејбзапвепјогд-у и одатле се пење, држећи се непрестано саме долине у приближно северном правцу од Рјбзапсепјога-а ка Гбпјогд-у долазећи на висину од 98 м. Пруга се сада држи обале Гбтђогд-а у просечној висини 10—15 м над морем. Од ЗјапоћеПе доспева пруга још једном на сличан начин каои горе прелазећи једно седло ка Вајзадђогд-у чијих се обала исто тако сада држи као пређе | бг ђотда-а Тек у Војзјед-у, на 78 км. од Бергена напушта железничка линија дефинитивно морско огледало да се дуж Моззеју-а ка Еуагсепапд-у и онда држећи се овога и даље УМоззвеју-а попне на Мапозуапа поред кога пролазећи долази у Вос. Карактеристика ове железничке пруге лежи не у прелажењу великих висина него у томе, што се она на већем делу своје дужине вијуга дуж стрменитих обала многих фјордова при чему је било потребно саградити многобројне тунеле и извршити велике камене радове.

(Наставиће се)

КЊИЖЕВНОСТ

5тануџе отарћаџе (ез зузбетез де Гезрасе раг В. Мауог ргојеззешт а !' Есоје 4' Јпсетешз е! а ја Еасипе' дез зстецсез де 1 Џимезне' де Гацзаппе. 1 свеска са 705 страна. 16 слика и атласом са 7 таблица Издање Е. Вапсе ећ Сје Гапзаппе е! Сашћег—Уагз, Рапз 1910 цена 8 фр.

Као што је познато, статичко рачунање плросторних решетки је један од најтежих задатака графичке статике, само у ретким случајевима, ако су испуњени извесни услови, као нпр. статичка од

ређеност, симетрија у оптерећењу и у конструкцији могуће је ово практично извршити помоћу нацртне геометрије. До сада општи методи графичке стагике, који су употребљиви за равне системе, нису се још пружали на просторне, јер ову генерализацију не допушта обичан начин престављања простора, који није својствен природи геометриских елемената, који се јављају у системима сила.

Господин Мауог уклонио је ову тешкоћу на тај начин, што је он за ове слике, које све имају праву као основни елеменат и као и она дуалистички карактер, нашао погодан систем престављања, који задржава ове дуалистичке особине. Међу начинима престављања, који задовољавају овај услов требало је наћи најпростији. У Сотр!ез гепАиз дез звапсез де 1 Асадешје дез Зсјепсез (29 децембар. 1902, 5 јан. 1903, 12 јан. 1908), Господин Мауог је показао, да ја могуће одредити га а рпоп, и да тако нађени начин допушта, да се са веома великом лакоћом решавају основни задаци графичке статике система са трима димензијама.

Сврха ове књиге је развијање овога начина и постављање општих метода за рачунање просторних система.

Прва глава садржи уводна посматрања, која су неопходна за разумевање осталих. У другој излаже се начин престављања, силе, праве, тачке и равни. По овој методи престављања елементи про. стора односе се на једну пројекцијону раван и један линијаран конплекс (изводни комплекс). Овај

| начин пружа велику корист: да решења двају ду-

алистичких задатака захтевају сасвим истоветне радне. На пример одређивање праве, која везује две дане тачке, потребује сасвим исте конструкције, какве се јављају при одређивању пресечне праве двеју равни. Да би метричке особине просторних елемената представио на прост начин, писац је у трећој глави подесним избором изводног комплекса специјализовао свој систем престављања, те је веома простим путем, графички, могао да реши велики број проблема просторне статике, чије је решење до сада било могуће само аналитички. Четврта глава бави се престављањем система сила, линеарних комплекса и линеарних конгруеција. Даље се утврђују услови за инволуторне односе између два линеарна комплекса.

У графичкој статици простора, Господин Мауог је увео један основни појам: витке ланце (сћа!пе #штешаез), који играју исту улогу као верижни полигони равних система сила. Ови „ланци“ чији се чланови састоје из линеарних комплекса имају сасвим исте механичке и геометриске особине као и равни верижни полигони, који чине један сасвим особити случај линеарних комплекса. Пошто је изабрани начин графичке преставе ових витких ланаца врло прост, може се цртање извршити простим