Српски технички лист

— 320 —

конструкцијама. Односи Кремониних реципрочних слика такође су проширени овим графичким представама. У другом делу говори се о графичким методама за одређивање напрезања у штаповима просторних решетака. Прву од ових метода писац 30ве Кремонином методом, јер она садржи начин, који је италијански математичар развио за рачунење равних решетака. Ако се слика престави дуалистички, онда се Кремонин начин знатно мења. Тако се на испигивање услова равнотеже једног просторног система концентрачних сила, своди на испитивање једног јединог равног система, докле сваки други начин престављања изискује истовремено посматрања два равна система. Једна веома важна последица тога је да се одредба напрезања постиже само једном једином сликом чије поједине стране престављају напрезања, која би постала у нарочитом случају оптерећења. Као примену јове методе писац је извршио потпуно рачунање троивичног стуба једне куле и рачунање два кубета,

на која дејствују произвољне силе. Наведени при- |

мери показују, да је одређивање напрезања у штаповима исто тако просто као и код равних система, Овај дуалистички начин престављања даје могућности да се практички примени Кулманов начин чак и у случају, да су пресечени штапови сасвим произвољни. Тиме Кулманова метода излази из области чисте теорије и у стању је, да учини практичне услуге. Један ново уведени појам је појам о наспрамном комплексу (сотрјех оррозб), који у простору замењује појам о обртној тачки. При томе писац даје низ развијања, која доводе до проширења појмова о еластичној тежини и елипси еластичности у простору. Не улазећи у појединости, ипак напомињемо, да у простору елипси еластичиости не одговара један елипсојид него један квадратни комплекс.

Господин Мауог извео је трући метод за рачунање напрезања, који носи име начин много

струких пресецања (тећоде дез зесноп5 |

гашрлјез). У овом методу Кулманов је метод само особени случај. Тим методом долази се до важних закључака за теорију о еластичним променама 06лика. Последња глава односи се на, принцип виртуелног рада, каји добија веома важан облик, у случају кад се системи, на које се то примењује, преставе дуалистички. Из тога излазе два нова општа метода за одређивање напрезања у штаповима. „Од потпуне теорије просторне решетке сада смо још доста далеко“ говорио је професор Киег у предговору за други део својих: „Апуепаипаеп Чег отарћасћеп Згашк“. Не тврдећи, да је писац потпуно решио опширни предмет, збиља сме се рећи да је сада попуњена празнина, на коју је указао циришки научник. Господин Мауог није само проширио опште методе графичке статике у простору и нашао нове, но је створио и средства, да се оне практично примене. Његово дело написано јасним

и елегантним стилом, може се сматрати као достојна допуна Кулманових творевина.

ссћу12. Вашг. М. П. Лаз.

ВЕСТИ.

Велики добротвор Удружења. Акционарско друштво за рударство и топионичарство ОшећоНпипазћине из Оберхаузена,

"које је последњих година израдило и монти-

рало већи број гвоздених конструкција на нашим новим железницама, на заузимање свога заступника г. Алексе Обрадовића изволело је приложити Удружењу Српских Инжењера и Архитекта суму од (2500) две хиљаде и пет стотина динара у злату као свој прилог за подизање Дома Удружења. Горњу суму новаца предао је благајни Удружења г. Олаф-

сен Сомерштад дипл. инжењер и шеф мон-

' таже.

Управа Удружења сматра за своју пријатну дужност да и овим путем изрази своју најтоплију захвалност како Управи друштва ОшећопипозћиЦе на овоме великом прилогу, тако и г.г. А. Обрадовићу и Олафсену Со-

мерштаду на њиховом пријатељском заузимању. 18-ог октобра 1910 г. У Београду За Управни Одбор Благајник Председник

инж. Душан Божић К. Д. Главинић.

Личне вести:

Указом Њ. В. Краља од 18. октобра ове год. постављени су у Дирекцији Срп. Држ. Железница.

За инспектора друге класе г. Сава Новаковић, начелник Министарства Народне Привреде у пензији ;

За инспекторе друге класе по новом г.г. Марко Каракашевић и Милан Д. Пујић, инспектори прве класе по старом;

За више инжењере друге класе по новом г.г. Владимир А. Здравковић, и Миладин Ђорић, виши инжењери исте класе по старом;

За инжењере треће класа по новом г.г. Самуило Ј. Зумана, Боривоје Поповић и Милан К. Гребенаровић, инжењери друге класе по старом;

За инжењере четврте класе по новом г.г. Бсрислав Пајевић, Александар Петровић и Милојко Требинац, инжењери треће класе по старом; и

За подинжењере друге класе по новом г.г. Милоје Здравковић, Јосиф Сибер, Стојан Миљковић и Милан Андрејевић, подинжењери друге класе по старом.

Иго ЈЕ ааети енде ваше“ Њима, видно ша (ој Власник за Удруж. Срп. Инжењ. и Архитекта Влад. П. Мигровић ванр. професор Униворзи гета

одговорни уредник: Јефла Т. Стефановић редовни професор Универзитета Штампарија К Грегорића и Дрга — Београд