Српски технички лист

БРОЈ 45.

У Београду Недеља 7. Новембра 1910. г.

ГОД. ХХ!

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИ!

ОРГАН УДРУЖЕЊА (СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Индустријске железнице у Србији. Свет. Ж. Мих. стр. 329. — Железница Христијанија-- Берген (наставак) М. М., Аћимовић стр. 330.—бСтечај за израду планова за школске зграде. стр. 331—Стечај за расправу о армираном бетону. стр. 883.— Уговор између сопственика и архитекте. стр, 334. Рад Удружења стр. 335. —Вести: Личне вести,

Грађевинарске вести. стр. 336,

Индугтријеке железнице у Србији 1. Вршка Чука — Радујевац

У 1887. год. је почело грађење а у 1888 год. предата је пруга „тимочка железница“ (Сћепип де јег ди Пток) саобраћају. Сопственик је ове пруге и угљенога рудника на Вршкој Чуци друштво „зосјеје апопуте де Вејге“ а фирма „ГЛпдизштеПе зеље“ (Зосјеје апопуте.) Дужина пруге је: 80 км. ширина колосека је: 0.76м. Од Вршке Чуке, где је рудник, пруга прелази ова места и станице: Велики Извор (одакле се иде у Зајечар), Вражогрнац, Трновац, Чокоњар, Табаковац, Брусник, Рајац, Рогљево, Мокрање, (Романов мост одваја се пут за Неготин), и Радујевац.

Пруга пролази стално долином Тимока, прилагођавајући се терену; има силно много кривина, чији је најмањи полупречник 60м. Прелазних кривина нема, те је вожња врло неугодна. На овој прузи има један тунел од 30 м. пробивен кроз чврсту стену, и неозидан. — Успони су местимице врло јаки—30%« и по више. Да би возови савладали ове успоне, чешће се дешава да се враћају па истрчавају да би таква места прешли.

У почетку је пруга служила индустријској сврси. Њом је преношен угаљ са Вршке Чуке. Угаљ из овога рудника сматра се као најбољи угаљ и најстарије је формације од свију до сада нађених угља у земљи Угаљ са Вршке Чуке транспортује се у Радујевац у брикетницу; ту се у фабрици ситном угљу одузме сумпор, а, пошто му се дода извесна

количина асфалта, пресује се у брикет — циглу. — Вади се и преноси се знатна количина угља. У Радујевцу, поред брикетнице, су и станови за чиновнике и канцеларије.

Цело је предузеће подигнуто белгијским капиталом, а акционарско је. Акције су уплаћене и носе велику ренту, Сматра се да се ово предузеће најбоље рентира од свију индустријских предузећа у земљи (после трамваја у Београду).—

И ако је ово предузеће овако богато, сва су му постројења и објекти израђени врло несолидно. Објекти су дрвени. И мостови, од АОм. отвора, грађени су од дрвета — висећа конструкција. Све је још провизорно, и ако пруга ради 22 године; све је јефтино. — Саобраћај се често прекида услед киша и воде; мостови се руше и попуштају, пошто трошна конструкција не може да издржи све евен-. туалности. — Пре два месеца вода је однела велики мост на Гитановцу, који има распон 50м. а од дрвета саграђен, претрпала је пругу да се није могао васпоставити саобраћај скоро 8 дана. Наравна ствар да ових евентуалности има и на другим, солидније саграђеним железницама; али су овде врло честе.

У последње време ова железница превози путнике и робу, често у засебним возовима а често и уз угаљ. Превоз путника и робе у последње време даје друштву знатан приход. Од Романова моста до В. Извора (км. 60) наплаћује се за једнога путника-у | кл. (код држ. железница Ш кл.) 3'00 дин. а у [1 кл. (фургон): 1:50 дин. — Данас ова железница

превози сав материјал за наше нове пруге за Источ. Србију, сав материјал потребан рудни-