Српски технички лист

— 330 —

ку у Бору: машинерије, кокс итд. и сву робу, коју трговци из Зајечара добијају Дунавом.

Тврди се да приходи од транспорта путника и робе, у последње време. покривају сву режију и трошкове!

Главна је управа у Брислу. — У Радујевцу су директор, с платом од 10:000 дин., секретар који је у исто време и тумач, са · платом од 5000 дин., благајник са 5000 дин. инжењер са 3'000 дин. и магационер са 2 400 дин. на годину. У руднику на Вршкој Чуци има такође један инжењер. — Машинисте, кондуктери, чувари пруге и шефови станица су сељаци из околних села. Шефови станица врше и дужност скретничара! Плате шефу ста_ница и машиновођама по 75, а кондуктерима и чуварима пруге по 40 дин. на месец!

Из тога се види да је персонал врло рђаво награђен, и ако је предузеће врло богато. У место да су пруга и постројења, возни парк и награде персоналу после 22 године живота и рада и богате ренте, солидни и да предња“

че у земљи свима доцнијим индустријским пре- |

дузећима, друштво је допустило себи да буде још увек примитивно и просто! Ни најмање није лепо вући и гомилати богаство преко леђа радника и богатити се на рачун ове лепе земље а не дати јој ни једну солидну, модерну и реционалну индустрију!

Телеграфа нема, Телефон је старог система: њиме су везали управа са рудником и станице међу собом.

Друштво не одговара за транспорт пут ника и робе. Све иде на сопствени ризик. Колико су радници плаћени у руднику, не мамо података. — Чиновници и радници већином сељаци из околних села немају никаквог осигурања; а служе од данас до сутра на „дани комад.“ Кад когод погине, друштво не носи одговорност; возови се изврћу па опет ником ништа!

У Радујевцу ова железница има везе са паробродима.

Рудник у Бору, који данас материјал и алат превози овом белгијском железницом, гради себи железницу ДО Метовнице, која ће се везати са Зајечером и Параћином. Кад ово буде готово, белгијско друштво изгубиће транспорте робе и путника, које је и иначе вршило бесправно.

Држава сама пак подиже државну же лезницу поред Тимока, која на многим местима иде паралелно белгијској.

Колики је уложен и инвентиран капитал у ово предузеће; колика је номинална и данашња вредност акција; како се рентира пре

дузеће; колики су целокупни приходи и расходи _—_ нисмо могли сазнати. Сва предузећа ових врста су у томе прилично закопчана.

За многе од ових података имам да захвалим једном пријатељу (г. Б.Г. инж.) који је ван управе ове железнице.

За само предузеће и за земљу имало би велике вредности, кад би се потребни подаци знали у највећој детаљности.

10. Х. 1910 год,

Б. Свет. МЖ. Мих.

Железница Христијанија— Берте. инж. М. М: Аћимовић.

(Наставак)

Радници, који су у тунелу радили, становали су у једној великој пространој кући, која је сваке зиме била покривена снегом и само јој се димњак видео, улаз ка кући водио је кроз један 30 м. дуг тунел од снега.

Да би се могао представити обим извршених грађевинских радова преко високог планин. прелаза, навешћемо неколико бројева: Земље је однето окр 1. Мил. сђит; стене разбијено око 800 000 ст,

' Потрошња динамита достигла је 700 000 кг.

Трошкова провизорних барака изнели су око у, Мил. круна. Даље је још утрошено око 90 000 круна за инвентар и 330.000 кр. за осветљење и огрев. Зими су морали радници све сами своје намирнице да набављају са најближих места, што је било скопчано са великом опасношћу по живот а нарочито за време великих вејавица, јер се нису могла наћи склоништа, те су многи страдали смржњавајући се на путу.

Телефонска веза која је дуж транспортног пута била постављена, давала је од стуба до стуба одличан путни показивач али је и она преко високог планинског прелаза била врло често прекидана, зато су постављени нарочити стални радници, који су се само имали да брину за довођење спровода у ред.

Ова телефонска веза пролазила је поред свију већих барака, тако да је одстојање између свију телефонских станица ређе прелазило 10 км. Веза са спољним светом састојала се у поштанском саобраћају два пут недељно и њега су вршили нарочити људи на т зв, клизницама (514 и 5 Пацшјег-а);

Изнев у опште главну карактеристику, ове по своме положају и извођењу јединствене високе планинске железнице Христијанија—Берген у историј. техничком и економском погледу, изнећемо још као врло интересантне ствари за ову железничку пругу, неколико упоређења ове са неколико најважнијим светским високим планин. железницама. те