Српски технички лист

— 381 —

да се на тај начин види и покаже да железница Христијанија—Берген, по своме положају, тешкоћама око извођења и т. д. спада међу прве високе светске планин. железнице.

Прва је са грађењем брдских железница почела Аустрија она је у томе предњачила, Већ године 1848 градила се славна Семериншка железница, од Беча у јужном правцу преко Семеринга на Мирцушлаг и даље на Трст. Ова се железница пење на висину од 898м. и има дугачке узпоне 1:40 и минимал, полупречнике кривине 200м.

Семериншка железница била је за развитак и грађење брдских железница од епохалног значаја. Она је изазвала опширну штудију за конструкцију брдских локомотива, које су се имале прилагодити јаким успонима.

Друга следећа велика Алпијска железница била је Бренерска железница, која води од Инсбрука јужно преко Бренер—теснаца ка Бодену. Њена највиша тачка лежи 1367м. на коју се достиже максималним успоном 1:40. Свршена је година 1867.

Кратко време после довршења Бренерске железнице отпочет је рад на грађењу Монсениске железнице, која спаја Француску са талијанском железничком мрежом. Највиша тачка ове линије је 1294,6м. Максималан пад је 1:33. Док је се Монсениски тунел градио подигнута је била преко Монсениса једна провизорна пруга; она је водила на висину од 2106м. и на њој су први пут примењене у Европи у већој размери вештачке заштитне грађевине против снега и снежних вејавица.

Монсениски тунел, 12 200 м. дугачак, изведен је био за много краће време, него што је“ рачунато, то због тога, што је пошло за руком да се бушалице машине тако преправе и усаврше, да се машинско бушење могло да примени са много већим и бољим успехом, него код ручног бушења, а за основне поткопе, дакле напредак у бушењу је био много јачи и интезивнији.

Овај напредак у тунелском бушењу учинио је, те се приступило брзом извођењу и грађењу Св. Готхардског тунела као везе између Швајцарске и Италије. На својој највишој тачци на Готхарду (14.900 м. дуж.) достиже ова железница висину од 1154м. при максималном паду 1:40 и 1:88.

Док је се још Готкардска железница довршавала приступљено је грађењу Арлбершке железнице која везује Аустријске и Швајцарске железнице. Ова се железница пење на висину од 1311М. изнад мора и има јаче успоне него остале Алпијске железнице наиме 1:38 — На Бергенској железници се успело брижљивим штудијама и испитивањем, пре но што се грађењу приступило, да се постигну максимал. успони 1:46,5 на западној страни и 1:50 на источној. Највиша тачка Бергенске железнице је

1301м' над морем и лежи на скоро истој висини са Бренерском и Арлбершком железницом.

Бергенска железница а специјално њен високи планин, прелаз је заиста јединствен у области грађења железница како у Европи тако и у Америци кад се још има на уму, да ова железница води на висину од 500м. изнад границе четинарске шуме, где климатске прилике отежавају извођење великих и скупоцених грађевинских дела у вишем степену.

Швајцарске железнице леже на 46—47 степену ширине, Америчке Зошћет и Отоп РасНс железнице на 41—43 степену ширине, на коме степену лежи железница Месина — Неапољ. Сапафјап Расте железн. као и северне Француске железнице леже између 51 и 52 степена ширине. — Бергенска железница зежи између 60 и 61 степена ширине.

Желееница Христијанија — Берген води у дужини од 100 км. (од Гјозапдаа у Каипдај-у ка бјепо у Џтзеда!|-у) изнад границе четинарског растиња, даље одатле опет у дужини од 50 км. (наиме од зешба у Мојдаада!-у ка МузеЊ-у) и онда за 5 км. изнад Јабауапда где нема никакве вегетације дрвећа.

Велике и високе железнице у Тиролу и Швајцарској — Бренер, Арлберг, Монсенис и Готхард — пењу се исто тако високо а делимично и више од железнице Христијанија—Берген, али су с друге

" стране под извеснимјужнијим степеном ширине (види

продуж. профил ових железница у Срп. Тех. Листу у броју 42).

С обзиром на одржавање и лавине Швајцарске су железнице, нарочито Готхард и Арлберг, знатно више овима изложене него Бергенска железница, али пошто обе ове железнице леже знатно испод границе рашћења четинара, то се оне не могу никако мерити са високим планин. прелазом Бергенске железнице, имајући при томе у виду климатске односе, количине и висине снега и снежне вејавице. Ако се изузме железница преко Бренерског теснаца, Швајцарске железнице не воде преко планинских ланаца, већ дугачким тунелима кроз ове.

(наставиће се)

СТЕЧАЈ

за израду планова за шкопске зграде.

По одређењу Господина Министра Народне Привреде од 4.0.м. ПБр. 10603, расписује се стечај за израду планова за зграде које се имају подићи на имању ове школе, као што следује:

На једном земљишту од површине 15900 м у паралелограму, равном с малим нагибом северозападу, на надморској висини око 220 м. без заштите, те стога и експонираном ветровима, и са

2