Српски технички лист
— 349 —
енергију за другу пругу даје Рјуканска фабрика шалитре, за пругу Тинозет — Нотоден хидроелектрична централа 5уаеј2То8.
Примењена је једнофазна наизменична струја од 10.000 волти напона, 16 периода. Саграђена су два трансформатора са три моторска генератора сваки пе 400 киловата; за Мез јогаао|-ску жељезницу исте величине са 2 агрегата. Пресек спроводника електричне снаге је 65 тт“ и примењено је обично ланчано вешање о гвоздене стубове у бетону усађене а на размаку од 60 тег.
Возни материјал за електричну вучу састављен је засад из три локомотиве са 4 осовине, свака са 4 једнофазна мотора од 120 Н,Р. као и 2 лекомотиве са двема осовинама сапе два слична мотора. Мотори су репулзиони. Свака локомотива има два трансформатора. Локомотиве су снабдевене са кочницама са ваздушним притиском Вестингхауз, или електричним кочницама.
М. М. Аћимовић
чаштита гвоздених конструкција противу рђања.
По листу; „Т. Кипазсћац“ вредно је споменути један прилог питању о заштити гвоздених конструкција противу рђања облагањем бетоном. Овоме је био повод рушење једне седамнаестоспратне зграде у Њујорку, које се десило ове године. Зграда је била саграђена 1896 Гвоздени стубови што су носили конструкцију били су обложени зидном масом од опека, и показивали су још само местимпце трагова од премаза ма да су били двапут бојадисани: једанпут у радионици а други пут на месту грађења после свршене монтаже. Од врха до дна стубови су јако зарђали само места, код којих су међупростори између зидне масе и стубова били испуњени малтером од портланд цемента, чинила су од овога изузетак. И доње површине спратних гвоздених носача биле су зарђале, док, су се горње површине, облепљене цементним малтером, налазиле у добром стању. Најјаче образовање рђе показало се на североисточном углу шестог спрата, где су стубови сгајали до зида суседне зграде. Овде су се могле местимично главе закивака лако скидати.
При рушењу једног гасног резеввоара у Хамбургу, који је подигнут год. 852—1855, показали су 2 до 3,5 м. дугачки анкери бетонског темеља, који беху добили, заливањем цементном кашом, цементну превлаку (кошуљицу), да их је цемент потпуно сачувао од рђања. Сличан је случај констатован и на баварском земаљском музеју у Нирнбергу За време земаљске изложбе у Нирнбергу год. 1906
|
саграђен је био један лук од армираног бетона, код кога су били употребљни гвоздени уметци већ Ррђом превучени. По свршетку изложбе лук је био оптерећен до границе ломљења при чему се показало, да је раније сасвим зарђало гвожђе постало чисто, бело.
М. М. Аћ.
РАД УДРУЖЕЊА
поводом пројекта Закона о уређењу Министарства Грађевина.
— Свршетак —
М. К. Поповић вели да би управе подносиле свој буџет за свуку годину, па не би било забуне.
Јов. Андрејевић вели да ће управа слати парцијелне своје буџете, па ће се према томе правити општи буџет. Увек треба тражити више, да би се добило мало.
П. А. Димић вели, да инж. одељење Мин Грађевина тражи увек по 2 до 2,5 милиона динара буџет, а добија по 250 до 300 хиљада динара годишње. Не помажу парцијелни буџети ни тражења појединих грађевинских одељака. Оно што се има мора да се распореди са обзиром на најпрече потребе у целој земљи. Апсолутно је немогуће да буџетом произвољно располажу сви грађ. одељци, то може чинити само Министар.
Затим је и сова тачка примљена пло предлогу.
12.) Начелницима Мин. Грађевина да се повећа плата на: 6000 7000 и 8000 динара годишње (слично као у Железвичкој Дирекцији) у једној класи да служе пип. 4 године. Инспектори исто тако.
Плата инжењера да почиње од 3000 па да иде до 6000 дин. годишње. У једној класи да се служи пип. 3, тах. 4 године, као што је у садашњем закону о уређењу Железничке Дирекције. Исто то да важи и за подинжењере и за подархитекте. Ј. Стефановић истиче да у опште вредне људе треба награђивати, а лење кажњавати. То све треба да оцењује неки форум, али тога форума нема. И Грађевински Савет и Инжењерско Удружење у том су погледу илузорни.
Д. Мирковић вели да то треба регулисати у закону о чиновницима грађанског реда, а не | у овом закону. Иначе је принцип напредовања до· бар и правилан, — Прима се.