Српски технички лист

БРОЈ 48.

У Београду Недеља 28. Новембра 1910. г.

"ОД. ХХ]

СРПСКИ

ТЕХНИ

|

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ПНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

РА ИРА ЛЕНА ВИ Та ПАС таст == САДРЖАЈ: Уређење Београда и стечај за техничког директора од С. Миросављевића стр. 353. — Саобраћај на води. Српско Паробродско Друштво и страна Паробродска Друштва од С. Ж. М. стр. 354. — Свршени техничари пред коми-

сијом га државне испите. од Ал. Ж. Јотића дипл. инж. стр. 854 — Београд. од Ј. стр. 356.

— Тунел: Обрадова

Столица (1971 м) од О. К. стр, 858. — Париске подземне железнице (продужење) од Ј. стр. 258. — Белешке: Први димњак од армираног бетона у Србији стр.359. —— Стечај стр, 359. — Вести: Грађевинарске вести. стр: 360. — Члановима Удуужења стр. 360. — Претцлатницима Српског Техничког Листа стр. 360 —

Уређење Београда и стечај за техничког дирекгора,

И ако сам мишљења, да се на стечај суда Београдске општине, за директора свију техничкик одељења, неће јавити ни један озбиљан кандидат, јер ставља као услов, поред осталога и тај, да је дотични радио са успехом на уређењу каквевеће вароши и да је са овом врстом свестрано и потпуно упознат — ипак налазим да је овај стечај дао врло згодну прилику, да се исправе многи погрешни појмови, баш код надлежних фактора.

По облику, овај ми стечај много личи на ово: Тражи се најјачи човек између 20 и 30 година, коме треба да је крштено име Звездан. Ако суд Општине Београдске под речима „уређење вароши“ не разумева само просто „регулацију“, него све оно, што се данас разумева под именом „ЗЕаФфеђац“ а то је „уметничко изображење (Аизрезја ипо) варош на здравствено-привредно-социјалној основи“ онда се може рећи, да су у овој струци стручњаци исто тако ретки, као и људи са именом Звездан. Но, можда би се нашло и више Звездана, али млађих од 20 година» Тако и овде, зар ће се наћи некакав инџинир и од те струке, али са мањом праксом. од кога општина неће имати никакве вајде2!

Стручни немачки часопис, који се бави 0 питањима отом уметничком уређењу вароши засновали су пре 7 година Камило Сите из Беча и Теодор Геке из Берлина. Тек од тога доба почеле су се издваја-

а ___-________________

ти специјаписте, за ту врсту техничких послова. Овај часопис под именом „Пег 5а(ебац,“ а још више овогодишња изложба у Берлину, показали су, како су многостручни послови те „струке“ и, ко је год имао прилике, да види ту изложбу, тај се без сумње уверио, да ова „струка“ има читав систем разнорадних послова и да захтева читав ред разних стручњака, за њено извођење у свима областима.

Према овоме, заблуда је тражити стру-

| чњака са „свестраном“ спремом и праксом“).

За послове, које би општини београдској требао да ради један такав „свестрани стручњак“ — ја бих радије препоручио, да општина набавља пројекте путем „наградних утакмица.“ Ту би било оправдано, према потреби заинтересовати и странце. У сваком случају, то би стало општину јевтиније, него онај „свестрани стручњак“ са својом канцеларијом и што је главно, задатци би били рационалније решени од стране већег броја сарадника и дали би више, но што је кадра, да нам смисли и пројектује цигло једна памет једнога „свестраног струнњака,“ па ма он био од највећег калибра. На крају крајева суд општине београдтке ће и покрај „стручњака“ морати да у извесним случајевима, расписује, „наградне утакмице,“ а извођење пројекта и тако ће се поверовати дотичним одељењима, као што раде и друге вароши у таквим приликама. Изразио сам још у почетку сумњу, да

ће се на овај стечај у опште и јавити какав

#) Види стечај суда општине беокрадске од 10 нов. ог. АБр. 14962.