Српски технички лист

_9—

ма се доиста и замерио лист, па су зато окренули леђа и листу и Удружењу.

На месту је да објаснимо и ову појаву. Кад пажљиво прочитате неколико свезака нашега листа, ви ћете запазити, да су врло многи чланци писани јадним истим стилом. Наћићете различном шифром потписаних чланака писаних истоветним стилом. Па кад то све скупите уједно, вами ће бити јасно, да, и поред доста велике листе сарадника, на листу раде у главном двојица тројица.

Наши су другови изменули улоге.

Ивабрали су управни одбор из кога се издвојио редакциони одбор. Па, уместо да је редакциони одбор претрпан бар извештајима о извршењу толиких објеката по окрузима и нашим новим пругама, те да је у неприлици шта ће пре публиковати у листу, уместо да критикује и одабира радове, редакциони одбор има да ради све сам, а сви чланови удружења да критикују тај рад.

Зато није чудо, што је и сам редакциони одбор изгубио понеки пуг своју особину критичара, па пропустио по неки чланак тек не би ли се чуо и који други глас.

Има још једна појава, која карактерише наше прилике. Док се у Немачкој склапају и одржавају удружења и за ситне и крупне циљеве, док тамо влада крајност Мегејпзтејегеј-а, дотле су чланови нашег Удружења потпуно индолентни. Доказ преко 2000 динара дужних редовних улога. — Ово је опет узрок што Листи поред помоћи Господина Министра Грађевина кунатори; то јеузрок што наш Лист једва у два три месеца једанпут личи на стручан техначки лист. Јер за одлуку, да се поред текста штампа у листу и слика, по-

требно је још нешто сем добре воље, које у редакционом одбору не оскудева.

Тако је било досад. Да ли ће тако бити и у новој години мислимо да неће зависити баш сасвим и једино од планеге владарке. А од оног другог опет зависиће хоће ли досадашња управа и редакциони одбор и даље веровати да су на своме положају по фактич. ком изразу поверења чланова Удружења, или ће Удружењу пружити и пре главног скупа прилику, да свој напредак и углед повери достојнијима.

Је Т16:

| тање као стање,

"Однос механике према ин~

жењереким наукама.

Приступно предавање Пг. Ивана Арновљевића Р. професора Техн. Механике и Статике Инжењерских Конструкција на Универзитету

држан 27-ог Септ. 1910 г.

Инжењерство и грађевинство називамо с

| пргвом наукама, тек од како су стављене на

сигурну научну основу механике и технологије грађе. |

Ја ћу, данас, у главним потезима да обележим однос механике према инжињерским наукама. јер држим, да је за студента технике и потребно и интересно, „да упозна њену важност за решавање инжињерских проблема још пре но што почне студирати механику. Задатак је механици, да описује кретање у природи, и то потпуно и на најпростији начин. Ова дефиниција великог физичара Ктсћћојј-а задовољава оног, који механику познаје. Почетнику је потребна шира дефиниција, набрајање главних задатака механике. Ти су задатци: 1) Описивање кретања. 2.) Испитивање појава, које упоредо иду са променом кретања, или као што обично говоримо, испитивање узрока промени кретања; те узроке називамо силама. и 3. Испитивање услова, под којима неко тело, изложено утицају сила, не мења своје кретање, односно налази се у миру. За такве силе, које поменуге услове испуњавају, кажемо да стоје у равнотежи. (Онај део механике, који испитује крета: ње без обзира на његове узроке, дакле крезовемо хкинемашиком или форономијом. Онај део, који испитује однос између кретања тела и сила које на тело утичу, који дакле сматра кретање као акцију, 30вемо кшнетиком или динамиком, и напослетку онај део, који испитује услове равнотежи, зовемо статиком.

(С обзиром на агрегатно стање тела, чије кретање испитујемо, говоримо о механици чврстих тела или по старијем називу о геомеханици, О механица течних тела или хидромеханици, м о механици гасовитих тела или аеромеханици. Ја ћу данас говорити само о ме ханици чврстих тела, као најважнијој за инжињера и архитекту.

Искуство нас учи, да свако чврсто тело под утицајем сила мења свој облик, да се деформише. Кад престане утицај силе, једног дела деформације нестаје, други пак остаје; први називамо еластичном, а други пласши-