Српски технички лист

ну 7

чном деформацијом. Према томе, да ли код неког тела еластичне или пластичне деформације превлађују, говоримо о еластичном или пластичном телу.

Деформација неког тела је међусобно кретање делића тог тела. Путеви које делићи при том описују, врло су мали. Механика дакле описује не само кретање тела као целине, него и међусобна кретања делова једног тела. Ове две врсте кретања, које се фактично. истовремено дешавају, описује механика сваку засебно на основу тако званог принципа суперпозиције и изолације, на који ћемо у механици често наилазити. Описујући кретање тела као целине Механикене узима у обзир његову деформацију т. ј. сматра тело, које под утицајем сила свој облик не мења. То идеално тело, које у природи не постоји, зовемо крутим телом. Као што механика крутог тела апстрахује од сваке могуће деформације покретног тела, тако механика еластичног тела или теорија еластичности апстрахује од пластичних, трајних деформација, узима дакле опет идеално, пошпуно еластично тело.

Из природног тела ствара себи механика одузимањем физичких особина постепено, прво идеално еластично тело, па онда круто тело. У том одузимању иде механика још један корак даље. Код многих проблема кретања и равнотеже не долазе у обзир, облик и величина посматраног тела. Механика ствара себи још простији састав, ком одузима својство просторних димензија и облика, а тај састав зовемо материјалном тачком. Њена обележја су материја, као носилац физичких особина, и положај у простору. Механика материјалне тачке је основа не само за остале гране механике, него и за целу физику и

модерну хемију.

· Да видимо сада, које задатке има механика да решава код инжињерских и грађевинских конструкција. Свака грађевина или зграда има посредан задатак да носи терете и да их пренесе на чврсто тло. Тако је на пр. непосредан задатак моста, да омогући укрштавање двеју комуникација, а из тог задатка излази посредни задатак, да носи комуника-

цијона срества, жељез. воз, кола, воду ит. Д. |

Терети су у смислу механике спољашње силе, које на грађевину утичу. Осим ових сила које сам задатак грађевине собом доноси; има

и других, којима је грађевина изложена. Такве.

су притисак ветра, терет снега и т. Д. Све те

спољашње силе, које су инжењеру при пројектовању познате, зовемо теретима у ши-

рем смислу речи. (Осим ових задатих сила дејствују на грађевину и на њене делове, констуктивне елементе, и друге спољашње силе, ошпори ослонаца. Елементи једне грађевине, као што су греда, стуб, зид, своди т. д. спојени су међусобно на разне начине, као зглобовима, узиђивањем, закивањем а најчешће простим додиром површина. Све те спојеве зовемо у опште лежиштима. У лежиштима дејствују елементи узајамно спојени силама; те силе називамо отпорима ослонаца. Да наведем један прост пример: Једна подебља даска или греда, положена крајевима на два зида представља нам најпримитивнији мост, од три конструктивна елемента. Спој елемената извршен је простим додиром међу крајевима греде и горње површине зидова. Растојање зидова зовемо распоном моста. Познате спољашње силе, које на греду дејствују, јесу њена сопствена тежина и терет, који на њој лежи, на пр. терет једног човека. Под утицајем ових двеју сила на ниже би се убрзано кретала доле т. ј. пала на земљу. Пошто се налази у миру, то мора на њу да дејствују и друге спољашње силе, а то су силе које дејствују у додирним површинама између греде и зидовау правцу на више, отпори ослонаца.

Овде се сретамо са првим задатком механике, да из познатих терета одреди отпоре ослонаца. Одређивање бива на основу науке о равнотежи сила, оно је дакле задатак статике. У нашем примеру имамо два ослонца; да нађемо њихове отпоре, потребнису нам само величина и положај терета и распон греде. При том не долази у обзир колика је њена ширина и дебљина, од каквог је градива, дакле њен пресек и њена еластична својства. Такве задатке статике, код којих можемо конструктивне елементе сматрати крутим телима, зовемо статички одређенима.

Градиво инжињерских конструкција је у главном: дрво, камен и гвожђе, а у новије доба и бетон. Сва та градива су мање више еластична тела. Од како је инжењерство стављево на научну основу механике еластичних тела, појавила се потреба да се испитују физичка ствојства градива, особито његова еластична својства. Тако је поникла важна основпа наука инжињера, технологија градива. Она је у главноме експериментална наука о еластичности, мада испитује и друге особине градива, које за механику нису од интереса.

Закон еластичности пронашао је енглески физичар Нооке у 17-ом веку; од њега је дефиниција „СЕ Бепхто 810 218", Колико је зате-