Српски технички лист

ено

спољашних сила одреди унутарње силе или напрезања у елементима конструкције. Тај задатак сам назвао индиректним. нији је директни задатак, по коме из задатих сила и допуштеног напрезања градива треба наћи пресеке елемената једне конструкције, која је у главним. линијама задата. Тај задатак зовемо димензијоновањем конструкције. Директнс димензијоновање је у мало случајева могуће. Као што ћемо у техничкој механици видети, могуће је само код оних конструкција или елемената, код којих унутарње силе добијамо једино помоћу теорема статике крутих тела, т.ј. без обзира на еластичне деформације, дакле и без обзира на то, од каквог је градива конструкција извршена. Такве конструкције'зовемо као што сам већ пре споменуо статички одређенима. Све

остале конструкције код којих можемо уну-|

тарње силе одредити само на основу њиних еластичних деформација, дакле помоћу статике еластичних тела, зовемо статички неодре-

ђенима или хиперстатичним системима. Код ових можемо пресеке наћи само индиректним путем. То јест морамо пресеке елемената претпоставити као задате, и на основу ових израчунати напрезања. Јер одређивање деформација, које су нам овде потребне да нађемо напрезања, захтева давећ у напред познајемо пресеке, које баш хоћемо да одредимо.

Ако смо случајно пресек тако узели, да израчунато напрезање одговара допуштеном, онда смо задатак решили.

У противном случају морамо рачун са другим пресецима поновити све док пе добијемо жељено напрезање. Сад је јасно, 34што сам задатак, да се из познатих пресека нађе напрезање, назвао индиректним.

Појам статичке одређености и неодређености с погледом на унутарње силе обично се примењује на решеткасте носаче, но јасно је, да је сваки штап, који је на савијање напрегнут такође статички неодређен, јер унутарње силе можемо само на основу теорије еластичности одредити. Димензијоновање на савијање напрегнутог штапа могуће јеу од· ште само индиректним путем. Само кад је пресек штапа изражен једном једином величином, дакле, код кружног, квадратног и у опште правилно полгоналног пресека можемо директно наћи ту величину, дакле пречник односно страну полигона, који одговара допуштеном напрезању. Код правоугаоног пресека већ морамо изабрати однос између страница, а код компликованијих пресека упуће-

Много важ- |

ни смо на пробање, т. ј. на индиректну методу. —

Упознали смо до сада два задатка механике у примени на техничке проблеме: Одређивање отпора ослонаца из задатих спољашњих сила, и одређивање унутарњих сила односно димензионовање конструктивних елемената. Ова су два задатка од једнаке важности за инжењере и архитекте, јер се грађевине једног и другога састоје из истих слемената, Разлика је само у спољашним силама. Код инжењерских конструкција спољашње су силе већином покретне: железнички воз, теретна кола, покретне дизалице у радионицама и т. д. Архитекта има да рачуна само са непокретним теретима. Покретни се терет зграда, као: људство, роба у магазинима, и т.дД. узима без велике погрешке као да је непокретан. За инжењере је при димензионовању конструкције од велике важности овај задатак: Да се нађе онај положај мо“илног терета, у ком ће терет произвести највеће напрезање у неком елементу. Тај ноложај називамо најопаснијим за исти елеменат. За одрсђивање најопаснијег положаја врло су важпе тако зване утицајне линије, које тај посао знатно олакшавају. С тога и теорија утицају статици

них линија има велики значај инжењерских конструкција особито решетка-

| стих носача.

(Остаје нам још четврти и последњи задатак механике у служби инжењера, а то је одређивање деформација. Видели смо већ, да за одређивање напрезања у стат. неодређеним конструкцијама морамо прво наћи деформацију појединих њених елемената.

Познавање деформација потребно је и при извршењу теретних проба мостова. Сваки мост већег распона подвргава се, пре него што се преда саобраћају проби са теретом за који је конструјисан. Циљ тих проба је, да се констатује, да ли мост испуњава захтеве сигурности, које су у пројекту стављени. Угиб моста под покретним теретом мери се тачно на једном или на више места, и измерене вредности упореде се са израчунатим на основу теорије.

Ако измерени угиби не прелазе израчунате, сматра се мост као добро изведен, у противном случају или градиво нема претпостављене еласт. особине, или конструкција није стручно изведена.

Познавање деформација потребно је, кад хоћемо да нађемо споредна напрезања у шта-