Српски технички лист

6

повима решеткастих носача услед крутих спојева у чворовима, о којима је већ било говора. Сва су четири проблема техничке механике, као што смо видели, проблеми равнотеже крутих односно еластичних тела; инжењер и архитекта морају дакле у првом реду познавати статику крутих и еластичних тела. Већ сам раније споменуо, да је питање

о напрезању неке конструкције под утицајем покретних терета управо питање динамике | еластичних тела. Само велике математске теш- |

коће успоравају развитак динамике инжењерских конструкција, и приморавају нас, да прибегнемо грубом процењивању динамичких утицаја. И Кинематика игра иако само посредну улогу у теорији инжењерских конструкција. Инжењер, који хоће мало дубље да уђе у теорију решеткастих носача, мора познаваТИ врло корисно оруђе за испитивање решетк.

носача и за конструјисање утицајних линија у компликованим случајевима.

Много важнију улогу играју кинематика и динамика у теорији машинских конструкција, о којима још имамо да говоримо-

Машинске конструкције разликују се од инжењерских поглавито у трима тачкама : 1. Налазе се у кретању или као целине или у појединим деловима. (Стабилне и локомотивне машине). 2. У спољашњим силама. 3. У облику елемената. Ови су много разноврснији и компликованији него код инжељерских

' грађевина, елементи збијеног облика су много чешћи, исто тако и плочасти елементи (кот-

"лови, цеви). Као спољашње силе долазе овде

осим терета у ужем смислу још и напон паре или експлозивног гаса, сила у трансмисијоном ремену, отпор обрађиваног материјала код машина алатљика ит.д. Све те силе могу дејствовати и на машину кад сеу миру налази, не разликују се дакле битно од спољашњих сила инжењерских конструкција. Осим ових такозваних статичких сила утичу на машински елеменат, који се креће променљивом брзином, још и такозване кинетичке силе; њихова величина зависи од величине покретне масе и величине убрзања.

Систем од више међусобно спојених покретних елемената зовемо механизмом. Кад из неког механизма извадимо један елеменат и посматрамо га за себе, морамо у тачкама, које су биле спојене са другим елементима, ставити ошпорне силе тих елемената. Те отпорне силе имају другу величину ако се механизам убрзано креће а другу ако јеу

бар основне појмове кинематике, која је:

миру или се креће хонстатном брзином. Из овога излази, да задатак, који смо код инжењерских конструкција на првом месту посматрали, одређивање непознатих спољашњих сила из познатих, овде није статички, него дпнамички, или по новијој терминологији кинетостатички.

Кад су све спољашње силе, које на неки елеменат механизма делују, познате, онда је други задатак, одређивање унутрашњих сила, или напрезања сасвим исти као код инжењерских конструкција.

Динамички утицаји спољашњих сила на напрезање материјала много су већи код механизма, него код инжињерских конструкција, стога је код машинских конструкција допуштено напрезање мање него код инжињерских.

Трећем задатку код инжињерских конструкција, одређивању најопаснијег положаја задатих спољашњих сила, одговара код механизма аналоги задатак: одређивање оног међусобног положаја елемената, код кога наста-

је у посматраном елементу највеће напрезање.

Овај је задатак према великом броју разних механизма врло разноврстан, те је стога предмет специјалних студија машинског инжењера.

Осим одређивања напрезања у машинским елементима, односно њиховог димензијоновања има механика у служби машинског ин; ењера и друга не мање важна питања да реши. Циљ машине је, да енергију, коју у себе прими, претвори у енергију исте или друге врсте. При том претварању изгуби се увек један део енергије усљед такозваних отпора машине. Чим је мањи губитак, тим економичније ради машина. Задатак је маханике и то специјално динамике, да испита оне углове, под којим ће нека машина најекономичичије радити, Из овога видимо да је познавање динамике и кинематике за машинског инжењера исго тако потребло кло и сгатике.

Грађевински инжењер и архитекта могу при иззађању својих грађевина доћи у положај, да пресуде, да ла је рад грађевинске машине, којом се служе, економичан или не. Већ из овог практичног разлога морају и грађевински инжењер и архигекта познавати, барем основне појмове динамике, ако не вел из идеалне тежње, да своје знање из механиче допуне и заокругле.

Техничка механика, а нарочито статика има два пута, којима долази до својих резулгата: пут рачуна и конструкције- Према томе говоримо о аналштичној и графичној статици. У механици ћемо чуги да су обележја силе њена величина, њен правац и по-