Српски технички лист

~ бе4-

ложај. Геометријска слика силе је дакле пра-

ва линија дате дужине, правца и положаја На овој гсометриској престави силе 0о-

снована је графичка статика, која употребом ленира и шестара решава статичке задатке.

Графичка статика је раг ехеПепсе инжењерска наука и по примени и по постанку свом. У почетку прошлог века кад је Гошлв

Матлет основалац модерне техн. механике из-

дао прво основно дело, створио је францус-_

ки инжењер Ропсеће! прве основе графичкој статици. инжењери радили на њеном развитку: у Швајцарској Сштатп, УУ. Генет, у Италији Стетопа у Француској Маштчее Тебу који је ових дана умро, у Немачкој Кођем Сапа, Неппеђего, Моћг, МиПег - Вгезјац. Сиитапп је у 60-тим годинама прошлог века написао прво систематско дело о граф. статици служећи се скоро искључиво методама пројективне гео-

метрије. Тим је истина графичку статику ста-_ вио на чисту геометријску основу, али је ње- |

гово дело за већину ипжењера, који не познају пројективну геометрију, тешко разумљиво. У истом духу наставио је У/. Гише Сштапп-ову граф. статику.

Немачки писци развијају граф. статику независно од пројективне геометрије и ослањају се у доказивању на аналитичке методе.

Вредност граф. статике за решавање те-

И после њега су скоро искључиво |

У Првом делу упознаћемо се са кинематиком динамиком и статиком материјалне тачке и крутог тела и применићемо стечено знање на решавање техничких задатака. Служићемо се подједнако рачунским и графичким методама.

У другом делу бавићемо се статиком еластичних тела, особито оних призматична облика, дакле штапова. Упознаћемо разне врсте напрезања и деформације и њихово одређивање. Научене методе применићемо на димензијоновање грађевинских и машинских елемената. Напослетку упознаћемо у овом делу и основе хидромеханике. У оба дела техничке механике ограничићемо се на утицај непокретних терета.

Све оне методе примењене механике, које су искључиво за грађевинске инжењере од велике важности, биће предмет сташике инжењерских конструкција. У овој науци, којом ћемо се такође кроз два семетра бавити проширићемо у техничкој механици стечено знање, посматрајући утицај покретних терета на конструкције, и њихов најопаснији положај. Упознаћемо се поближе са теоријом статички одређених и неодређених носача и ње

' ном применом, и напослетку са теоријом при-

хничких проблема била је још пре 2 — 3 де-_

ценија прецењивана; данас, пошто су и рачунске методе усавршене, општи је суд, да обе методе имају за инжењера једнаку вредност. (С тога ћемо и ми код сваког задатка примењивати упоредо и рачунске и графичке методе.

Назив техничка или инжењерска механика има данас у литератури и у програмима

техничких високих школа двојак смисао. У

ужем смислу разумева се под техничк_м механиком наука о чврстоћи и еластичностн, дакле примена статике еластичних тела на инжењерске проблеме. У ширем смисгу обухвата појам техничке механике све гране теорет. ске механике, дакле статику кинематику и

динамику тачке, крутог, еластичког, течног и |

гасовитог тела, у оном обиму, у ком су за решавање проблема грађевинског и машинског инжењера као и архитекте подједнако потребне. Ја ћу назив „техничка механика“ у том ширем и новијем смислу употребљавати.

Техничку механику поделићемо у два дела (Сваки део биће предмет једнога семестра.

тиска земље и димензијоновање, зидова.

Господо! Сматраћу да сам циљ, који сам себи данашњим предавањем истакао, постигао, ако сам успео, да Васо важности механике као основне науке за све гране инжењерског позива уверим. По нешто, што сам данас само летимично додирнуо, биће Вам јасније, кад будемо ушли у детаљно расматрање. Али већ са садашњим вашим предзнањем можете из овога, што сам о односу механике према инжењерским наукама рекао, закључити, да је механика битни саставни део инжењерских наука. Из укрштавања механике као наукеи грађевинства као заната, поникла је модерна инжењерска наука, наука о сигурном и економичном грађењу.

3-1-911 год.

потпорних

Рг. Јпа. М И Арновљевић

Епектричке локомотиве

НА

Пенеилванекој жепезници.

Пенсилванска железница је за своје возове на њујоршкој деоници израдила неколико електричких локомотива с једномисленом струјом Локомотиве