Српски технички лист

У КЕ З = и

БРОЈ 2.

У Београду Недеља 9. Јануара 1911. г.

ГОД. ХХП

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: О избору калдрме за велико варошке улице од Ј. стр. 13— Наши радови — Извештај са гвађења пруге Вражогрнац — Неготнн — пристаниште на Дунаву, од Б. Т. стр, 14— Државна водена снага у Баварској од Ст. Ј.

О избору калдрме за Велико варошке улице.

Прошле 1910. године био је други међународни конгрес који се бави питањима о друмовима и улицама. Једна стална комисија примала је и оцењивала реферате о постављеним питањима. Једно од тих питања је и питање о избору калдрме за велико варошке улице, питање под бр. 5.

(О поменутом питању примила је стална комисија једанајест реферата. Њих је комисија све проучила и о резултату свега држао је на конгресу предавање К. Гетеппјег шефинжењер и директор одсека за калдрмисање

града Антверпена.

Како и наш Београд, престоница Краљевине Србије, по свом географском и политичком положају спада међу велике вароши и ако би се по насељењу морао убројати у вароши испод средње величине према појмовима у осталој Европи, и како је баш саду Београду питање о горњем строју улица на дневном реду, ми ево доносимо у изводу предавање г. |етептег-а, како бисмо колико толико помогли решењу тог питања или бар дали података нашој општинској управи да се овим питањем што исцрпније позабави и изврши бар претходне потребне студије, и да већ припремљене рационално искористи.

У свом предавању г. Гетеппег вели :

а). Већина референата детаљно описују израду калдрме, други су се нарочито бавили израдом тротоара а трећима је било глав-

стр. 16— Раденички станови од д Т. Лека стр. 18.—Вести стр. 20.

| но чшћење улица. Поједине тачке ових разноликих реферата по мишљењу г. Гетептега спадају у друге одељке конгреског рада.

6). Шест реферата не воде рачуна о трамвајским колосецима на улицама.

А баш је то најглавнији и поповсжвији узрок кварењу калдрме по варошким улицама, и до данас још није нађен начин предохране противу поменутог узрока. Зато та тачка захтева нарочиту и исцрпну студију.

У. Антверпену. уличне. железнице дугачке су укупно око 40 километара двоструког колосека а то је око 23% укупне дужине свију улица (изузев улице дуж пристаништа). Можда више но игде на другим местима овде недостаје стабилитета у уздужном правцу улица. Ово стоји у вези с фактом што су транспорти колимау Антверпену огромни а калдрме су већином осредње каквоће и што се није полагало доста пажње при извршењу горњег строја.

Колски је саобраћај врло жив али нажалост нема још довољно бројних података о њему. Од неколико година на свамо, дошли су у саобраћај и аутомобили за пренос товара и сваким их је даном све више и више. Без сумње овом начину транспорта престоји велика будућност.

Точкови товарних аутомобила имају гвоздене наплатке; тек од скора постоји законски пропис којим се захтева да наплатци таквих аутомобила морају бити еластични.

Допуштена брзина је до 10 километара на сат, а товари су овако нормирани:

9000 килограма код двоколица

12000 килограма код аутомобила