Српски технички лист

_ ј4 —

на четири точка. Ту је урачуната и тежина самих аутомобила.

С топографског гдедишта варош Антверпен је пространа равница и може се рећи да нема ни једне улице чији је успон већи од |.

Калдрма је махом од порфира, изузимајући једино центар вароши с булеварима где је употребљен макадам.

Већи део постојеће калдрме има тако зва- |

ни обичан тип. Подлога је песак. Од петнаест година на овамо редови калдрме су правилнији али ипак је то још тип полутесаних камених трупаца (махом белгијски порфир или шветски гранит). Камени труппи су положени на подлогу од гуцаника од порфира. Та је подлога 2', сантиметра а изнад ове је слој песка од 5 см.

(Оваква калдрма кошта тамо 14,50 фра-

нака квадратни метар. Сам камен кошта 10,60 |

франака. Остатак до 14,50 долази на подлогу и радну снагу.

Трамвајске шине имају широку ножицу и ножица им лежи на постељи од порфирског туцаника дебелој 30 см. Ово је истина јефтин начин полагања трамвајског колосека

али зато возни материјал, трамвајска кола,

изложени су нарочито на раскрсницама доста

знатним незгодама.

Сем тога сама калдрма није довољно стабилна у дужном правцу улица, нарочито за време кишовитих дана. Кишњица продире из-

при прелазу трамвајских кола преко шина наступа дрмусање услед чега се вода силно ис

тискује из калдрме. А овим се испира пот-

пуно песак и исцрпе вода, тако да спојнице | између каменова остану празне, а и подлога |

им се измакне,

Зато је непрестано 50 — 60 раденика на послу око оправке из дана у дан. На основу уговора о концесији ове оправ-

друштва.

Од неколико месеци на овамо трамвајско је друштво покушало да начини бољу подлогу за шине. Испод шина непосредно положени су уздужни прагови од армираног — ојачаног бетона. Пресек прагова је, трапезоидан. Доњом широм страном, 40 см., леже прагови на ситном туцанику од порфира 8 до 10 см. дебелом. Тек ће искуство показати, да ли ће се трапидације дрмусања — при прелазу трамвајских кола по шинама моћи ублажити или и отклонити овим преносом непосредних удара посредно на подлогу и земљиште.

в.) Још је важно поменути неколико псдатака о климату у Белгији.

По статистичким билетенима краљевске опсерваторије просечни је број кишних дана у предграђу Џссеје (Вгихећез) 192.

(Ови су дани овако распоређени;

Децембар 15,5 Април 15,7 Август 16.8

Јануар 14,7 Мај 16,7 Септембар 15,8 Фебруар 13,3 Јуни 16,3 Октобар 18,1 Март 15,1 Јули – 16,8 Новембар 17,4.

Просечно на свака два дана пада киша по један цео дан. Ово је нарочито важно било при избору бетонских уздужних прагова под шинама.

Просечна висина годишњег талога износи за провинцију Антверпенску 659 мм. а за провинцију Лијешку 1251 мм.

Просечни број часова када сунце сија износи (у Оссеје):

Децембра 60 Априла 175 Августа 221

Јануара 57 Маја 225 Септембра 173 Фебруара 90 Јуна 218 Октобра 122 Марта 125 Јула 235 Новембра 91

Просечна температура износи: У Децем. 24" С Апр. 9' С Августу 17'3• С

| „ Јануару 14 „ Мају 126 „ Септем. 146 ,

„ Фебр. 2,8 ,„ Јуну 161, Октобру 10:3 , „„ „Марту 5,2“ ЈУЛУ 176, Новем. 5,3 С.

Ово искуство и ови податци послужиће нам даље при оцени појединих реферата

" чије ћемо садржаје у што краћим потезима међу шине и калдрме, понире на ниже, па.

саопштити у идућем броју. Ј.

— НАШИ РАДОВИ Извештај са грађења пруге Вражогрнац— Неготин — Пристаниште на Дунаву.

Августа 1909. год. одштампан је у Срп.

| | Техничком Листу мој извештај о траси ове ке врши сама општина за рачун трамвајског |

пруге, као и стању радова на истој. Преду-

зимач г. Везен из Париза одпочео је рад Новембра месеца 1907. год. Рок за довршење

| предвиђен је две године.

Као што сам у ранијем извештају објаснио, ова је пруга трасована за нормалну, објекти и тунели грађени са обзиром на нор-

| малну железницу; земљани радови извршавани

су за уску железницу са ширином планума од 3.20м. Доцније је решено, да ова пруга буде нормална, те се и земљани радови мо-

_рали проширавати на ширину планума од ' 5.АОм. Услед тога, предузимачу је продужен

рок за довршење до 1. Марта 1911. год.