Српски технички лист

Зец | а

лази из Параћина и свију уских пруга западне Србије у Зајечар, неби тамо морала претоваривати, већ би се овом уском пругом превлачила директно на пристаниште.

Ова уска пруга служила. би само за превоз робе, а превоз путника вршио би се нормалном. Што би год раније ова пруга била откупљена све би веће користи од ње било.

Пошто је горњи предлог несумњиво користан, то би о њему ваљало размислити,

ај

инж.

Државна Водена енага у Баварској.

Једно од најинтересантнијих предавања, које је минхенски „Ројутесћтасће УМегеш“ приредио у низу својих предавања ове сезоне, било је несумљиво 22 нов. на коме је министарски саветник Ј. Непзеј, директор Хидротехничког Биро-а, говорио о „државној воденој снази у Баварској.“ Предавање је одржано у свечаној дворани уметничко - занатлиског дома, коме је присуствовала многобројна публика, а између осталих и сам покровитељ друштва принц Лудвик са министром У. Втепгејсћ-ом и великим бројем виших чиновника,

Само предавање било је пропраћено многобројним сликама и графиконима на пројекционом апарату, које нам је говорник редом објашњавао. Прво нам јеговорник на орограф и хидрограф. карти Баварске показао географски положај важнијих извора водене снаге, и на по сео сваком од њих по нешто проговорио. Одмах за тим ређале су се пред нама карте река, према извршеној законској подели од 1852 г., карта „јавних река“ карта „приватних река“ и карта „приватних река и потока са знатном опасношћуодповодња.“ Ова последња подела извршена је за сада према прикупљеним подацима само у једном делу Јужне Баварске, према зак. о водама од 1907. г. Пошто снага воде зависи на првом месту од количине и пада воде, то нам је говорник одмах за овим показао кишну карту Баварске са распоредом и годишњом вигином воденог телога, који достиже највишу висину од 1200 до 1400 мм. у Јужној Баварској (Баварским Алпима) и Баварској шуми, а према томе су и ти крајеви најбогатији изворима водене снаге. То богаство воде и пад, који стоји на расположењу, учинили су те према статистици Ј. Баварска располаже огромном воденом снагом од неколико (4) милиона коњских снага, од којих се нешло више од ! ми-

| лиона Р5, може искористити за индустриске циљеве Велики део водене снаге већ је иск,ришћен али зато постоје још многи пројекти за искоришћавање много већег дела још неискоришћене снаге. Из графикона лепо се видео однос између снаге на рас, положењу и искоришћене снаге, као и колико је несразмерно сиромашнија воденом снагом Сев. Баварска (сев. од Дунава) — предео Мајне, али у којој је већ готово сва водена снага, која стоји на расположењу искоришћена

Специјална пажња обраћена је Изаруи њоговој области. Сем интересантних података, које нам је говорник дао, показао нам је цео ток и област —сливИзара, његов уздужни профил и важнијих му притока, графикон количина воде у разним месецима и годинама из гојих се види да су зимски месеци са минималном а летњи максималном количином воде, што се да лако објаснити отапањем снегова летњи« месеца, у пределима, кроз које пролази, Интересантни су подаци и о воденој снази Изара; јер се према рачуну водена снага Изара цени при малом водестању на | 130.000Р5. од које је до сада за разне индустриске | циљеве искоришћено укупно 25.000 Р5.

Из разних упоредних графикона водостања у појединим месецима и годинама видела се извесна правилност како при надолажењу тако и при опадању воде, на основу које семогу извести извесни закључци. Исто тако на графикону двеју река, које се састају, показао нам је говорник, према мерењу водостања на аутоматски региструјућим пегловима, како се може рачунати време, после кога се може телас велике воде у притоци очекивати у главној реци, или из горњег тока у доњем току.

Изневши у свом предавању још и друге важне статистичке податке о воденој снази Баварске у вези са извесним статистичким графиконима, говорник нам је изнео важније пројекте, који су потпуно готови, и само се чека на њихово извршење (али не зато што се нема финансиске могућности, као што је то са многим пројектима нашег Хидротехничког Оделења!). Техничка ' могућност остварења извесна је, само се још студира рентабилитет тих пројеката, а зато треба дубоких студија и доста времена. Све што се овде ради, ради се систематски, са потпуним разумевањен, и ниу чем се не пренагљује — иде се можда у крајност, те се рачуна са најнеповољнијим претпоставкама, само да се не би доживело какво изненађење, које би убило углед и поверење оделењу, односно самој струци — док се код нас сама држава слабо о томе стара. (Пример наша „Честобродица“, због које се у нашем парламенту ломила копља, само да би се сва кривица свалила на наше инжињере, и ако је

влада за све била одговорна, зато што се није у своје време обзирала на умесне захтеве наших стручњака — инжињера).