Српски технички лист

–-= Бо а

бе од 10м3/вес још око 1,6м“/вес. Ова већа количина воде, од 1.6мУ/зес задржавало би се у Валхенском језеру, да би доцније у оних 5 месеци сиромашних водом послужила као резерва да допузи онај мањак до 1Осм/зес. Уставом у Јасћеп-у којом би се отицање језерске воде регулисало, издигао би се ниво воде у језеру око 1,00м.

У случају да се укаже потреба за већу снагу првобитни би се пројека: модификовао у толико што би се вода из Изара тунелом, место у Ођегласћ одводила незнатним падом ка Валхенском језеру, да би се тако искористио пад од неких 40м. у на» рочито саграђеној турбинској инсталацији на Валхенском језеру, и тиме би се могло добити још 3600 Р5. више.

(наставиће се)

Раденички етанови.

Престоничка наша општина готова је са предходним радовима, који су били потребни за грађење раденичких станова. Чим допусти време приступиће се самоме грађењу 96 станова и 4 дућана на купљеном плацу између Гундулићевог венца, 'Баштованске, Херцег Степана и Србобранске улице.

Пре свега мало рачуна шта ђе коштати гра ђење и одржавање тих раденичких станова и како ће се ови рентирати.

За ову сврху општина је купила приватан плац |

(дакле нема свога!) од 19:747 м“ за 57'289 дин. 70 пр., што чини просечно око 5.830 дин. од м'. За садашње грађење раденичких станова од тога плаца

употребиће се: на окућницу 4700 м“ а на уређење околних улица око 1800 м“

Свега 6500 м“

[. Према томе садашње грађење ових станова коштаће: |

1) 6500 м“ плаца по 5.30 дин, 34.450— дин. 9) За израду планова и све друге админ. радове до ловршења гра- | ђења у најмању руку око 7.000=- | 8) Сама зграда по одобреној лицита- | цији коштаће . 188.500— , |

4) за уређење дворишта, непредвиђено, кошта до употребе зграде итд. око 10:050— „| дин.

Укупан уложени капитал 185:000—

П. Годишњи Приход од ове зграде изнеће:

1. За 20 станова по 206 дин. 4160— дин. |

9. За 6 станова по 300 дин. 1800— дин.

3. за 4 дућана по 720 дин. 2.880Свега бруто прихода 8.840— дин.

Ш. Одбишци. а) за порезу (2) воду, одржавање чистоће и 1. д.

као и за осигурање од пожара 80 6) за оправке 8% в) на изгубљене станарине 50, г.) за администрацију 49]

Свега одбитка од бруто прихода 25%/,==2210— дин.

Остаје годишње нето приход 6630—- дин. ТУ. Интерес и амортизација. На уложени капитал од 185.000 дин. треба плаћати камату 67, и амор-

тизацију 1'/о. свега по нашим најпробитачнијим условима по 7'%) чини 12950— дин.

Значи: предузеће са годишњим дефицитом од 6820— дин.

Према горњем рачуну јасно је, да општина хоће подизањем ове зграде да чини раденичком сталежу неку милостињу, коју наши раденици нису тражили, нити је могу тражити, ако воде строго рачуна о себи и својим правим користима. „Значи да ово предузеће, лишено свеколике здраве подлоге, не само што ће пропасти, већ ће служити као веома ружан одвраћајући пример за будућа предузећа у градњи малих и јефтиних станова. А та су предузећа тако неодложна и у огромно већим размерама потребна, ради сузбијања зелснашких шпекулација, које се врше трговином са бедним и одвратвим рупчагама т. зв. становима за раденике.Таква пропала предузећа и у таквом обиму, штетна су, ако ни због чега другог, оно због тога, што дају полета још одвратнијој шпекулацији са малим становима. — Предузеће ово још пре рођења свог носи клицу банкротства у себи, а шпекуланти као хијене на такав плен најрадије кидишу!

Већ почетком претходних радова за ове раденикче станове, под 261 1907. год. Г. Бр. 369, општинска управа упозорена је, да строго пази на рентабилитет и да овом установом, нико паметан не може од општине захтевати, да чини милостињу раденицима. Тада је изложено: „Неопходно је потребно код оваких установа да се строго пази на рентабилитет, јер би било малоумно кад би већ сам зачетак ове корисне установе имао неуспеха. Рецимо да ће овом зградом наћи уљудна уточишта највише до 350 душа.“ (сада само око 100. душа) „па зар нису у праву и осталих 40.003 душа, слично ситуираних становника престонице, да траже од општине београдске тако исто уљудне и јефтине станове». — Даље „. . . јасно је, да небла-

годарнос отресита раденика, није ништа друго, до одвратност према милостињи. Из тога даље следује опет, да раденички станови треба да се рентирају, т. ј. да то не сме бити проста хуманитарна устано-

| ва, која вечито потребује помоћи. Принцип раде-

ничке самопомоћи не сме ни за длаку да се повре ди, ако се жели стварна успеха са установом.“