Српски технички лист

==.

6) м. ропаћ је далеко више проширио 5Зсћт!сКк-ов пројекат економскијим искоришћавањем снаге Валхенског језера. Нетачност предлога му је у томе што је трошкове грађења узео далеко испод стварног коштања; што гттшп. количина воде не износи просечно год. Зом“/зес већ 27м/вес и чајзад што је претпоставио сувише велики ефекат турбина (85%).

Највише тешкоћа у овом предлогу чини грађење водојаже у долини Изара. Пошто је Изарска долина издубљена дубоко некадањим моћним Изарским глечером, а за тим испуњена алувиумом, то је стеновита подлога веома дубоко испод садање горње површине долине, која се и сада непрестано издиже.

Велика пропустљивост тамошње формације брда — врста доломита, са слојевима паралелним долини, уверавају да би вода испод водојаже избијала. Сем тога водојаже у кречњачким планинама са оваквим темељом у странама и подножју долине показале су се као непогодне. Код планинских река је моћ ношења шљунка врло велика, а то би за водојажу било веома штетно и неповољно; Дужина водојаже на овом месту морала би се узети 700—800 м., а не као што је у. ропаћ предложио 450 м.

Канал од Кизђасћ-а до вештачкег језера морао би, према пројекту у. Попаба, ићи — делом шљунковитом а делом од трошне стене, стрмом падином која је дубоким јаругама и брдским потоцима испресецана -— а морао би примати највећу воду Кизђасћ-а 100 — 120 м“/зес, услед тога би брзина воде у њему износила 6,3 м“/вес. Према томе извршење овог канала било би могуће, када би се његова траса спустила ниже, да би се искористила тераса падене у подножју Отгазђего-а, а ради овога морала би се водојажа помаћи низ Изар, при чему би се, не мењајући у. Оопа-ове претпоставке, од горње снаге изгубило 75.000 НР.

Разлозина основу којих је Дрх. Грађев. Управа одустала од грађења водојаже у долини Изара.

У једном од својих предавања проф. рг. Ји(те каже, да место, на коме се хоће да подигне водојажа, треба да има као подлогу непропустљиву, чврсту стенуу што мањој дубини, како у дну тако и у падинама долине. Даље пак: Ако се пре свега има у виду безбедност и трајашност таквог постројења, као и што је дужност сваког конструктера и надзорне власти, онда се мора на првом месту и свима средствима трудити да се ово загаћивање изврши на чврстој, стеновитој подлози са издржљивим, трајашним и непропустљивим материјалом.

У истом се смислу изразио и хидротехн, ин-

спектор Мацегп у своме делу ан орке ел ђац ипа аје дешџ зсће Маззегм гзсћа “и И страни чувени инжењери Капкше у Енглеској, Рејоете у француској заступали су исто мишљење.

Висина пројектоване водојаже износила би од дна реке 35м. дакле то би била једна од виших водојажа, а оне морају да одговарају на првом месту основном техничком захтеву, да буду неизоставно фундиране на здравој стени.

Међутим је сондирањем утврђено, да се у долини Изара, код МаПрац-а чак ни на дубини од 25м. није наишло на здраву стену—а на тој би дубини фундирање тако велике водојаже било скопчано са веома великим тешкоћама и издатцима.

Да би омогућио извршење свог предлога, У. Ропа! је у друштву једне фирме предложио да се фундираље изврши помоћу бетонских стубова од 40м. дужине са растојањем од 8м. на којума би «ге затим водојажа зидала. Да би пак пропустљиве доње слојеве учинио непропустљивим за подземну воду, У. Ропаћ је предвидео евентуално два зида од бетонских стубова -- шипова — 40м. дужине на растојању од 4 м. (од средине до средине), који би са водојажом били везани врло дугачким гвоздених котвама. Ови бетонски стубови били би извршени према методи инјекције цементним малтером помоћу цеви, које би према потреби биле дугачке и допирале до здраве стеновите подлоге. У овеби цеви био тискан цементни малтер под огромним притиском до 9250 атмосфера, да би тако те цеви на много места по целој дужини испуцале, и кроз те би веће отворе тискани малтер био са огромном снагом утискиван у међупросторе околног шљука Сем ових бетонских стубова били би између њих побијени шипови од армираног бетона, да би се на овај начин повећала моћ ношења подлоге.

Професор А. Епедисћ из Беча изјаснио-се против ове методе, пошто је она до сала употребља“ вана само код фудирања на мањим дубинама, и

"показала се као веома спора. Трошкови фундирања

били би огромни, а резултат несигуран, јер се из праксе зна да су се при испитивањима водоводних цеви при притиску од 15 — 22 атмосфера јављале пукотине у цеви само на једном месту. Сем овога против “. ропа!-овог предлога говоре и они ранији разлози — а поред тога још и само ко штање водојаже, које би према предрачуну проф. А. Епедисћ-а изнело на 146 милиона марака, док је међутим у. Пропа-ов предрачун за извршење целокупног пројекта износио сам) 5 милиона мајака.

На основу свега овог до сада, проф. А. РЕпедг(сћ предлаже дл се пројекат Врховне Грађевинске Управе, као много рационалнији и са много мање тешкоћа при извршењу, усвоји. Према том предлогу на место водојажа дошле би у обе долине