Српски технички лист

___8фесе.

пројекту и даљем ралу Удружења и прочитане приспеле писмене примедбе на пројекат закона од чланова из унутрашњости. Затим је овај скуп закључен, а следећи заказан за 6.1. 191 год по подне,

у. МЕСНИ СКУП. БУЛА Ор,

Присутни чланови : К. Д. Главинић, Вл. Матровић, П. А. Димић, Д. Владисављевић, М.К. Поповић, Неш М. Смиљанић, М. С. Милосављевић. Јанко Шафарик, Јордан Петровић, В. Туцовић А. Велицки, Б. Јелисијевић. И. Боди, Милош Стефановић, Влад. Павловић, Ран. Аврамовић, Б. Таназевић, Д. Маслаћ, Д. Мирковић, С. Шевић, Ст. Миросављевић, Ј. Новаковић, Ј. Николић, С. Радојковић Св. Ковић, В. Лучић, М. Каракашевић, М., Кикић Јов.Љ. Симеоновии, Н. Василић Ј. Стефановић.

Као гости били су присутни; М. П. Видаковић А. Радојевић и Д. Милетић.

Председник К, Д. Главинић отвара скуп у 3 и по часа по подне.

Најпре су прочитане молбе Миливоја Лазаревића, Боривоја Раденковића и Јанка Шафарка за редовне чланове и Тодора Симића за ванредног члана Удружења.

Скуп их прима.

Затим се прешло на претрес пројекта закона о уређењу Мин. Грађевина,

Председник пита ко жели да говори о овом пројекту.

Ран. Аврамовић налази да су из овог пројект: изостале многе важне ствари. Истиче потребу грађевинских надзорника као помоћника инжењерима и наводи, да су за то најбољи техничари, који нису могли да испуне услове, који се траже за инжењере. С тога жели да се овај пројекат доведе у везу са ранијим пројектима као и са представкама колега из унутрашњости, у којима има лепих ствари а и супротности, То ће олакшати и Господину Министру да донесе један лепо написан, а не сакат закон.

С. Радојковић тражи да се овај пројекат допуни тиме, да важи за инжењере свију Министар става, а и награде да буду исте.

Ст. Миросављевић предлаже да се у пројекат унесе за инжењере облигатно осуство без обзира на болест. Даље тражи да се цела техничка снага концетрише при Мин. Грађевина и налази да је то велики недостатак овога пројекта. Примећује даље да се у овом пројекту нигде не помињу машински и културни инжењери. Налази да би од Железничке Дирекције и Поштанско Телеграфска Одељења требало образовати засебно Министарство Саобраћаја.

Драг. Маслаћ такође примећује да су машински инжењери овим пројектом занемарени. Налази иначе да има доста недоследности, и држи да се

| 7 инспекција са једним инспектором и

овакав закон неће ни у Скупштини примити, пошто првим чланом није саображен Централној Држ Управи, као што је то у члану 1. старог пројекта нашег Удружења било врло лепо истакнуто.

Налази да у пројекту има и нелогичности. Вели се, да се болесном чиновнику одређује комисија, међутим то се питање регулише у закону о чиновницима граћанског реда. Тако исто, о улагању се говори у закону о пензионом фонду, те ни томе питању није овде место.

Најзад истиче питање о цивилним инжењерима и архитектима. Кад испуне све услове и плате прописану таксу треба да се смстрају и као повереници државни и да се могу употребити за државну службу. Наводи за пример Немачку, где се Вапгаћ, и ако је приватан, заклиње да ће на позив Мин. Грађевина савесно вршити сваку службу.

Ран. Аврамовић напомиње да је време, које имамо на расположењу ипак ограничено и кратко, те истиче потребу бржег рада. Предлаже да се изабере један ужи одбор, који ће после дискусије поједине одредбе стилизовати.

П. А. Димић одмах истиче да је Удружење на овом предмету и раније радило. Наводи да је у Септембру месецу прошле године после дискусије на неколико месних скупова донета и једна представка, која је предата Господину Министру Грађевина. Кад се, вели, упореди овај пројекат Министарства са нашом представком види Сб да је о њојзи врло мадо или готово ни мало вођено рачуна. Наводи као примере: 1) Ми смо тражили концентрацију послова у Мин. Грађевина, а то није усвојен).

9 Ми смо тражили да Грађевински Савет буде обавезно саветодавно тело, а овде то није,

3. Ми смо тражили јаке грађевинске управе са довољно особља, а овим пројектом се предвиђа једним инжењером. А је ли то довољно за успешан рад 2

Није. = 4.) Тражили смо грађевинске надзорнике —

нема их.

5, Тражили смо установу средњих техничких школа за надзорнике и предузимаче и да у тим школама буду наставници само инжењери — пре. дузимачи, и стручне занатлије. Сада учитељи, професори срп, језика и зоологије васпитавају преду“ зимача, столара, бравара, мајстора и т, д. о чему појма немају. — Овде се нио томе не води рачуна.

6.) Тражили смо квалификације за све чиновнике, техничке и административне, па ни то није потпуно спроведено.

7,) Тражили смо да дипломирани техничар не мора бити годину дана практикант, већ да може одмах ступити у државну службу са указним звањем. Не мора му се то увек дати, али му треба