Српски технички лист

_ 9д —

овога предлога није добар. Треба да се каже само. Министарства Грађевина, а не и саобраћаја.

П А. Димић вели да се предвиђа Министарство Грађевина као саставни део централне државне Управе, а Жељ' Дирекција и Поштанско — Телеграфско одељење засебни су.

Ст. Миросављевић понавља, да овај пројекат треба да се односи само на Мин. Грађевина и Грађевинске Управе: Наводи даље да Жељ Дирекција и Поштан. Телеграф. Одељење имају већ своје законе, а Мин. Грађев. као централа још нема, (прво се родио син, па онда отац).

М. Антоновић мишљеља је да може остати овај наслов, само поред речи „и саобраћаја“ да се дода „са посебним законима,“

К. Д. Главинић налази, да је предложени наслов добар.

Драг. Маслаћ даље чита

Чл. 1. Прима се. Чл. 2. Прима се. Члио.

Ст. Миросављевић тражи да се утач. 1) овога члана иза речи „свих јавних грађевина“ дода „и осталих техничких постројња“,..

Прима се.

М. Аншоновић тражи да се у тач. 5.) овога члана, где се говори о надзору при подизању приватних зграда, стави боља стилизација у смислу прегледа и одобравања.

Д Маслаћ одговара да ће се то и учинити.

М. 7. Смиџшљанић напомиње да је овде реч „надзор“ употребљена у општем смислу ; ако би се ова реч заменила са речју „контролисање“, онда би се ово морало и вршити.

7. Смедеревац, код тач. 4) овога члана, који говори о надзору над машинским и електричним постројењима, скреће пажњу на прописе новог „закона о радњама.“

М 7. Смиљанић такође указује, да има искључивости између овога предлога и новог „закона о радњама“.

К. Д. Главинић истиче такође потребу, да се овај предлог доведе у склад са свима односним законима, а не правити га на брзу руку и на врат на нос.

М. Антоновић налази да је и врло незгодно радити један закон на врат на нос. Тако је донет и „Грађевински закон за град Београд“ зато сад треба тражити продужење рока за овај рад.

К. Д. Главинић изјављује, да би и он то желео али не може се. Мора се и ова прилика искористити и треба радити.

Д. Маслаћ вели да овај предлог и није рађен баш на врат на нос. Има у њему и омашака, али то ће се све нотирати и поправити.

Чл, 4. говори о сасгаву грађевинске Управе, Грађев. Инслекције и Грађев. Секција.

Драг. Марковић говори о инспекцијама и секцијама и брани предлог ужег одбора. Вели да су у овом скожни ви члаиови одбора, сем г. П. А. Димића, који је противан установи инспекције имале велика права и дужности, а према потреба секције и се образовале не само по окружним већ и то среским местима.

Д. Маслаћ вели, да је одбор инспекције и

| секције примио у главном по пројекту Мин. Грађ.

/. Симеоновић изјашњава се такође за инспекције. у Скуп прима. Чл. 5. Прима се Чл. 6. а Грлал 49. ла 9. ОР а оп

Чл, 11. говори о заводу за испитивање грађевинског материјала.

Д. Томић наводи да овакав завод већ постоји на Универзитету, само треба још да му и Мин. Грађевина одреди своју помоћ и дужности.

К. Д. Главинић држи да је за сада једна оваква станица довољна за Србију. Само унети у закон да Мими. Граћ. ову постојећу станицу помаже да је употребљава, а по потреби и споразумно са Мин. Просвете да се ова станица и проширује.

Д. Маслаћ вели да ће се овај члан у томе смислу и редиговати.

Чл. 12. Прима се. Чл. 18.

Ј. Смедеревац примећава код тач. 2.) овога члана, и тражи да Грађевински Савет не прегледа колаудациона документа, што скуп и усваја.

Ст. Миросављевић тражи да се у тач. 2) овога члана иза речи „вештачких грађевина“ дода „и техничких постројења“. што скуп такође усваја.

Чл, 14. прима се по предлогу одбора, са додатком да у Грађевински Савет за члана улази и

| један електротехничар.

Чл. 15. Прима се.

Чл. 16. и Чл. 17. .

Чл. 18. "а Чл. 19. . Чл 20. » Чала, 21. З Чл. 22 говори о секцијама. П. А. Димић вели да је овако оснивање и премештање секција и по среским местима горе него арсеник. Инжењери секција нека беру кожу наши-

љак јер ће имати само да прелећу између Бруса, Ражња Александровца и т. д.