Српски технички лист

БРОЈ 17.

У Београду Недеља 24. Априла 1911. г.

ГОД. ХХН.

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА

СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

САДРЖАЈ: Осигурање од поплава,и исушење бара. Посвећено самоуправним окр. одборима од Вл. П.М. стр. 138: —

Здравствене прилике у Београду јавно предавање држано од Ог Војислава Ж. Ђорђевића стр. 136. -- Техничко Образовање у Енглеској—наставак— превод стр. 187. — Рад Удружења поводом пројекта закона о уређењу Министаретва Грађевина стр. 138. — Белешке; Нова врста калдрме од Ст. Јосимовића стр. 139. — Минхенска Техничка Велика школа Ст. Ј. стр. 139. — Вести 140,

Окитурање од поплава # сушење бара.

Посвећено самоуправним окр. одборима Вл. П,. М,

На јавним техничким пословима до сада се у Србији радило готово једино на подизању обичних и гвоздених путова и мостова, и на грађењу јавних грађевина, и то махом о трошку државе или појединих олкуга.

На граћењу обичних и гвоздених путова имамо најзад и видних успеха. Дужина наших обичних путова, сем општинских, износи 9379,717 километара у саобраћају и 1135,926 км. категорисаних а недовршених. Нико не може према овоме порицати, да имамо довољно разграпату мрежу обичпих путова. На жалост, путови нису до сада добро одржа.

вани, али и у том погледу поћи ће на боље |

кад нови закон о сувоземним јавним друмовима ступи у живот.

Исто тако имаћемо, за кратко време довршену и железничку мрежу, чија ће укупна дужина изнети око 1'500 км. На 10:000 становника, имаћемо 5,5 а на 100 кв. к.м. 3,1 километара железнице. Сразмерно према осталим државама у Европи, имаћемо прилично, разгранату железничку мрежу, тако да ћемо у том погледу стајати на седмом месту међу државама у Европи. Мрежа ова допуњаваће се у будуће пругама, више мање, локалних значаја али нема сумње, велики радови на овом пољу не могу се очекивати.

Грађевинско инжењерски радови свешће се у будуће једино на одржавање обичних

и гвоздених путова и мостова. Када се дакле · ови велики технички радови могу сматрати као више мање свршени, сасвим је у реду да се сзапитамо: који су технички радови сада на дневном реду код нас, као пи шта треба да учинимо сада, да бисмо могли ове будупе радове да свршпмо по свима принципима модерне технике» Одмах ћемо одговорити на ово питање. Од свију техничких радова за нас су сада најважнији: осигурање од. поплава и исушење бара и мочари. Морамо дакле да се што пре осигурамо од поплава, које нам сваке године причињавају штете на милионе динара, морамо да исушимо баре и мочари, те да добијемо плодно зеуљиште, које ће нам на милионе динара приноса дати сваке године; морамо да удесимо да земљиште, за време суше, наводњавамо, да би нам годишњи принос био већи.

Да сваке године имамо огромне штете од поплава свакоме је познато. Помислимо само на прошлогодишњу огромну поплаву у Крагујевцу и Свилајнцу.

У 1906. години поплава је у једном делу Смедеревског округа уништила све усеве на земљишту великом 2737,51 хектару. Овом поплавом држава је изгудила 8945,97 динара порезе, а приватни су оштећени, ако рачунамо принос по хектару по 250 динара, са 2737 Х 250 = 559 37750 дин. дакле са преко

пола милпона динара:

По статистичком годишњаку Краљевине Србије од 1905. год. штете од поплава износиле су: