Српски технички лист

— 134 —

1897 године 6,871 783— динара

1900 777. 1,245 046:—- |, 19017, 1,993 862 — _, 1905, 1,115 259 —.,

а 1910 _,„ преко 20.000.000 — дин

Ове цифре далеко су, по нашем мишљењу, испод стварне штете, коју нам поплаве сваке године чине, због тога, што је овде рачунато само оно земљиште, на коме су усеви више мање потпуно упрспашћени. Штете на земљаштима, на којима су усеви за 510—15%, упропашћени, без сумње нису ушле у горње цифре. Због тога не, што наши пољопривредници траже процену штете и ослобођење од порезе, само онда, кад је поплава уништила више мање потпуно њихов труд. . _ Узроци су ових честих поплава код нас: сатирање шума у речном изворишту и нере: гулисани брдски потоци. из којих се вода са масом наноса: шљунком, песком и каменом, врло брзо сручи у долину. Нанос овај не само да испуни речно корито, тако да њиме не може проћи ни најобичнија велика вода, него нам заспе и најплодније земљиште у речној долизи, каменом и шљунком.

Као узроци поплаве могу се још поменути и нерационално подигкуте воденичне бране, гатови, супови и т. д. који такоће изазивају у јакој мери засипање речнога корита. = |

За спречавање поплава нужно је дакле да се и речна корита прошире и обале осигурају и да се спречи засипање корита наносом, укратко, потребно је да се и реке регулишу. Исушивање бара и мочари треба такође да отпочнемо одмах једновремено са горњим радовима. Од неексплоатисања земљишта, које је под водом, имамо такође сваке године огромне штете: до здравље околног становништва као и велике материјалне штете.

Мочарно земљиште и баруштине утичу веома штетно на здравље људско. О томе се можемо уверити, ако посматрамо становнике из барских предела. Статистичких података о томе немамо за нашу земљу, али колико је овај утицај велики, може се видети из следећег примера.

У француској покрајини Потђез направљенесуу ХМ веку многе вештачке баре ради гајења риба и риболовства. 1845 г. било је тамо 1600 овакових бара са укупном површином од 78 хиљада ектара. Због тога су се санитарне прилике тако погоршаље, да је у извесним местима те покрајине спао средњи век

становништва на 74 година. Од 1863—1879. год. исушено је од ових баруштина 70 хиљада хектара, и просечни средњи век попео се на 38 година! Барска грозница од које је пре исушења, патило 49%, становништва, ишчезла је сасвим. У 37 општина скочила је вредност имању за 90 милиона франака.

Што се материјалне штете тиче, и она је огромна. У географском заводу нашега Универзитета срачунато је, да површина бара и мочарног земљишта износи у Србији 120.200

кектара, (види Споменик Српске Краљевске

Академије ХХМ први разред 5) Површина земљишта, које се обрађује, износи: 1,768411 хектара. Значи дакле да би исушењем бара увећали за '/ле део земљу за обрађивање, те: би нам и принос био већи за најуање 6:39. Приход од исушеног земљишта, ако исти рачунамо по 250 дин. годишње од хектара, изнео би 120.200 х 250 = 30,050 000, дакле пре"ко 30 милиона динара годишње.

Овај годишњи доходак био би у ствари већи, јер би се исушено земљиште наводњавало, те би му принос био много већи, но што ми рачунамо.

Техничка наука располаже сигурним срествима да баре и мочари исуши, да их претвори у плодне њиве и цветне ливаде.

На који би се начин спречиле поплаве у нас, како би се исушиле многе баруштине, како би се земљиште наводњавало, шта би све то стало, где би се нашао потребан капитал за то, ко би предузимао извршење ових радова ит. д. пи Тт. д — све су то питања на која треба да нам дају извесне одговоре стручњаци. А имамо ли ми те стручњаке 2

На жалост, морамо одмах одговорити да ми те стручњаке немамо, односно да их немамо у довољном броју за овакве огромне послове, какви су горе истакнути.

Први је посао дакле, ако хоћемо да приступимо горњим радовима — а приступити им морамо, да образујемо, да створимо наше стручњаке за послове ове врсте.

Ми се бојимо, отпочеће се ови радови, код нас без довољног броја стручњака, те онда и извршење њихово неће бити рационално, Пре, него приступимо овим радовима морамо имати спремне раднике, који ће руководити овим пословима. Иначе и овде ћемо направити једно жалосно искуство, какво смо то и до сада, на жалост, имали при свима већим техничким радовима. Мислимо да нико не може спорити, да н. пр. државни цивилни катастар не би био пропао да смо имали довољан број стручњака—геодета —пре