Српски технички лист

идуће

БРОЈ 21,

У Београду Пилар 22. но 1911. |

год. ххћ.

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ Лист

ОРГАН УДРУЖЕЊА (СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

САДРЖАЈ; Дм из фабричких димњака од Д. С. М. стћ.

116 –—- Извештај Управног Одбора Удружења поднесео ХХИ главном

скупу 29 маја 181) г. стр.162.— Извештај о „Српском Техиичком Листу“ стр. 164. Извештај благајника стр. 165

Чмановима Удружења; Позив на скуп. стр. 168.

ДИМ 18 ФАБРИЧКИХ ДИМЊАКА.

Свакога вечера, пре но што ће отпочети осветљење београдских дућана и локала, становници из Савамале могу посматрати, како се иза теразијскога гребена колутају густе масе дима, из димњака електричне централе и вију се преко Београда, те или падају до „у Наталијину улицу или се као густ облак крећу према Смутековцу и спуштају тамо негде око Топчидерскога Брда. Но и у самој Савамали и по Врачару има много таквих димњака, од којих силна чађ пада доле и трује ваздух у непосредној околини.

Не мислим овде улазити дубље у научну

| расправу овога питања, јер то и није сврха

овога чланка, него ћу изложити само оне принципе и закључке, које ће моћи да разуме и онај чигалац, који кије техничар, јер се

ово питање највише и тиче самих индустри-

јалаца, пошто ће они, од правилног схватања ове ствари имати и непосредне — материјалне користи. Јој фуна не " у

Да видимо, дакле, зашто се једни димњаци много диме, други мало, какви су, то фактори, који производе дим, зашто је један

"дим редак и провидан, а други густ и те-

Тако се и још много горе пре једно 80 |

година и Лондон гушио у диму, који је у толико несноснији био, што су онде велике маглуштине.

Али сад се више Лондонски димњаци не диме, један закон учинио је томе крај.

Ми не треба да идемо у Лондон, да би смо се уверили о томе факту, да димњаци могу функционисати и без дима. Ено вам димњак код млина Вшетечковог, кад ради, видећете с времена на време само врло слаб и провидан дим који брзо ишчезне.

Но питање о диму не зависи само од димњака, већ и од неких других фактора. Један и исти димњак неко време се много дими, а други да опет -—наравно под другим околностима — дими се умерено. Треба изнаћи те пробитачне околности, под којима се један димњак најмање дими, и питање о диму биће решено.

кроз ватрене канале и димњак.

Жаки ЕД.

Сваки дим, који изиђе кроз димњак о:

| бразује се још на самом огњишту, према,то-.

ме, за количину дима не треба одмах бацати кривицу на димњак. Али код рђавих димњака струја промаје је слаба и она може дати повода загушивању ватре, дакле и образовању дима. Дим се састоји из продуката сагоревања, а то су гасови, чађ, и неизгорели делићи угљене прашине, коју промаја извуче Од чађи и те прашине је дим црн и тежак.

Сагоревање угља, дрва и др. горива бива на зажареном огњишту, услед додира ваздуха са распаљеним горивом. Ваздух је хра- | на ватри. Без њега она се угуши и гаси. Гориво се састоји из угљеника, воде и'минералних састојака. Угљеника је највише у њему. Вода је оличена у влази и има је у свежем угљу и дрвету више но у сувом. Минералних састојака има обично врло мало; од њих се при сагоревању образују пепео и шљака.