Српски технички лист

162 ==

„Из горива само угљеник производи топлоту при сагоревању, вода напротив троши један део те топлоте, да би испарила, а такође пепео и шљака, При сагоревању угљеник се везује са кисеоником из ваздуха, који струји у огњиште кроз роштиљ. Везом угљеника са кисеоником сбразују се разни гасови: угљени оксиди и угљена киселина. Сем ових гасова у продуктима сагоревања налази се често и врућ ваздух и водена пара.

Утврћено је, да је гориво најбоље искоришћено, тј. да даје највише топлоте, кад се у димњаку не појављују ни угљени оксиди, ни врућ ваздух, ни чаџ, већ само угљена киСелина и врло мало паре. Сагоревање, које даје такве продукте, називамо потпуним, јер У продуктима, који одлазе кроз димњак у ваздух, нема ни неискоришћенога угљеника ни неизгорених делића горива, ни врућег вазДуха, који је одузео са огњишта један део топлоте за себе.

Такво потпуно сагоревање је најкорисније по економију горива, пошто се потпуно искоришћава сва топлота, коју гориво може да развије у дотичном огњишту, изузимајући један део топлоте, који гасови собом износе кроз димњак напоље. При потпуном сагоревању дим је једва приметан, редак и провидан, боје је отворено сиве. То управо и није више дим, него јара.

Али и неправилно сагоревање може да буде без дима. Тада се продукти сагоревања састоје из смеше угљене киселине и угљених оксида, само што нема чађи, која даје диму густину и црну боју. За околину је и толо-

бро, јер нема шта да досађује очима и плу- |

ћима и рубљу при сушењу у дворишту—али није добро по сопственика дотичног постројења, јер у угљеним оксидима изплази кроз димњак знатна количила несагорелога угљеника, што је очигледна штета. Ако се при том још и густ дим образује, онда је штета и већа, јер чађ и прашина од угља падају и по дуваровима котла и димњака; на котлу

они образују један слој, који врло рђаво спро- |

води топлоту, те је при раду потребно јаче ложити т. ј. трошити више горива.

Какво ће бити сагоревање, потпуно или неправилно, то зависи од тога, какво је огњиште, какво је гориво и какав је димњак. Али стоји доста и до ложача, како он послужује ватру и како регулише приступ ваздуха у огњиште,

Огњиште треба да је у свему прилагођено гориву. Гориво треба да је што боље и што

"ју; а свака

крупније (но не веће комађе од човечије. песнице); од бољег горива мање се троши, даКле се и мање дима производи; крупније гориво не даје прашину а даје и мање чађи, ако се пажљиго ложи. МИ димњаци се морају прилагођавати величини огњишта и гориву. Код њих није све стало до висине изнад земље, већ и до ширине ждрела. Широки димњаци боље раде од уских. Али и неправилно израђени димњаци могу да се искоришћавају ако се за потлуно сагоревање употребе вештачка средства, са којима се појачава и регулише промаја. Тако исто може и ситан угаљ да се употребљује, па ипак да се постигне потпуно сагоревање и без дима. У опште показало се у новије време, да се вештачким средствима лакше и угодније спречава образовање дима, него природном промајом без ових средстава, а сем тога потпуно сагоревање не да се у опште ни замислити без ових средстава, која пружају могућност, да се ватра свакога тренутка по вољи може регулисати.

Код постојећих инсталација. пре но што ће се извршити поправка и примена вештачКих средстава, ради потпуног сагоревања и спречавања димљења, потребно је да се изврше извесна мерења и опажања, што могу да врше само стручњаци, који те послове познапоправка, ако је изведена како Ваља, ма колико она коштала исплатити се дотичном сопственику фабрике многострукоуштедом на трошковима за гориво. До београдских индустријалаца, дакле, највише стоји, па да се грађанство престонице једном ослободи од — чађаве напасти,

СМ.

ИЗВЕШТАЈ Управног Одбора Удружења (рпоких Инжењера и Архитекта 0 раду Удружења ј 1910 191 Год. поднесен ХАП Главноме скупу 9), маја. 1911 године,

Управни Одбор, изабран на ХХ и допуњен на ХХИ главноме скупу, на своме првом састанку држаном 3. јула 1910. год. овако се конституисао: секретар г. Нешко М. Смиљанић, благајник г. Душан Божић, књижничар г. Драг. Маслаћ.

У ужи редакциони одбор Српског Техничког Листа изабрани су сходно чл. 46. Устава: П. Преседник г. Влад. П. Митровића за власника, г. Јефта Стефанооић за главног уредника, и одговорног уредника и г, г. П. А. Димић, Душав Ес»: ира-