Српски технички лист

:— 171 —

Ова је сума овако распоређена:

1. Издато за друштвене трошкове

по рачунима — -- — — — — 3520.75 дин. 9. Дато на књижицу код Уп. Фондова 8213.30. , Ола А ; „ Пром. Банке 1153.70 , 4 А 5 , г ју К

из Фонда за дом — — — — — 5069.20_, 5. Готовина у благајни – — — = 1960,

Свега 17976.55,

Укупна имаовина друштвена износи на дан 14 маја о. г. 1. На приплоду код Управе Фондова 8213.30 дин.

ОИ 4 „ Прометне Банке 115370 , 3. " " “ " "

по другој књижици (фонд за Дом) 506920 , 4. Готовина у благајни — — — — 19.60 ,

Свега 14455.80.,

Стање благајне било је у прошлој години 10657 50 дин., према томе је у овој рачунској години прираштај:

14455 80 — 10657.50 == 3798.30 дин.

Надзорни одбор прегледао је и благајну Срп. Тех. Листа и нашао: да су сва примања и издавања по рачунима уведена у дневник касе.

Од 1 јануара до 31 децембра 1910 год. било је примања у благајни Техничка листа 8103:61 дин. а издавања 7123.58, дакле остало као готовина 980.03 дин.

Од 1 јануара до 1 маја 1911 год. било је примања у овој благајни 3657.08 динара а издавања 1953.25 динара, према томе остало као готовина: 1708.78 дин.

Нашав да је цес рад Управног Одбора правилан, част нам је предложити скупу да изволи издати разрешницу Управном Одбору и благајнику Техничког листа.

Београд, 28. маја 1911 год,

Чланови Надз. Одбора М. ГПавлићевић Дан. Л. Владисављевић Драг. Мирковић

ИЗВЕШТАЈ ХУ главном скупу Удружења Српских Инжењера и Архитекта о стању књизжнице.

Ове године Удружење је на предлог члана Управног Одбора г. Певла А. Димића набавило дело Нтуај ји Сгадјемп! обисђ изврсно дело у У свезака које издаје Удружење Хрватских Инжињера и Архитекта а у коме су прикупљени архитектонски мотиви, које народ примењује и разрађује.

Књижница нашег Удружења броји сада 392 дела са 539 свезака, поред повезаних листова.

У овој години Удружење је примало 12 стручних техничких листова и то: ! хрватски, 1 бугарски, 2 руска, 2 чешка, 4# немачка ал 2 француска и комплетиране свеске су повезане.

Стручне листове хрватски, бугарски, руске и чешке удружење добија у замену, а немачки и фран-

цуски претплаћени су. Сем овога удружење добија и неколико српских листова из других струка и политичких покрајина. Београд, 26, Маја 1911 г. Члан Управног Одбора: архитект. Драг. Маслаћ

Здраветвенег прилике У Београду.

ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ ДРЖАНО ОД Ог Војиспава Ж. Ђорђевића

— свршетак —

Ш.

Да видимо сада какве мере треба предузети на прво место за санирање Београда.

Ове мерг за осигурање здравствених прилика у Београлу могу бити двојаке:

1.) законске и 2) техничке.

1) законске, које би дале општини београдској право да може доносити санитетска правила и уредбе које ће обавезати грађане да поштују хигијенске законб а с њима и здравље својих суграђана, То се може постићи само нарочитим законом о општини београдској, који ће створити и потребне погодбе за његово правилно развијањ- и пружити материјална средства за његово напредовање и санирање. |

Данас се општина београдска, Престонице Краљевине Србије и центар целокупног Српсгва не разликује ничим од обичне паланчице у погледу варошког законодазства. Бгоградне само да нема свој закон већ не ужива никаквих бенефиција ни ол стране округа београдског ни од стране државе; њему се чак одузимају повластице, које је законом имао и сваком се приликом истиче ничим оправдани антагонизам и анимозност према Београду баш од стране оних, који би били дужни да помажу подизање престонице Краљевине Србије, и ако, господо, Београђани плаћају '/; целокупне државне порезе (4.545000 динара на 34635.000 динара за 1901 годину) са својих 80.090 становника.

Крајње је време, да се донесе закон о општини београдској; јер без тога нема напретка Беоограду. Најзад, господо, специјалан закон за општину београдску неопходно је потребан и с тога разлога, што би се њиме утврдила одговорност општи не за здравље њених грађана. У општинској санитарној полатици не сме се никако више допустити оно „пусти нек иде како иде,“ јер је општинска управа одговорна за здравље својих грађана. Ово је сасвим појмљиво, јер кад уређено друштво —оп