Српски технички лист

— 178 —

1) У асинирању варошког земљишта; јер и сада имамо варошких крајева, који су подводни и влажни.

2) У асинирању београдских станова,

3) У снабдевању Београда водом за пиће и за поливање улица и контроли животних намирница,

4 У заштити грађана од заразних болесши,

5) У уклањању нечистоће варошке и

6) У заштшти грађана од штетних ушицаја индустрије, трговине и саобраћаја.

Господо, време нам не дозвољава, да се упуштамо у детаљно расматрање ових мера за санирање Бесграда, макар да свака од ових тачака заслужује вашу пажњу, с тога ћемо да кажемо још само неколико речи у опште.

1) При подизању једне вароши, прво, што се мора урадити, јесте одређивање генералног плана за целу варош, плана по коме ће се варош у будућности подизати и ширити; јер је то камен темељац при подизању једне вароши. Овај генерални план, господо, мора водити рачуна не само о саобраћајним и трговачким потребама те вароши већ, на прво место, 0 хигтјенским потребама њеним, а нарочито о снабдевању те вароши водом и одводњавању вароши, затим о томе да је правац улица у вароши такав, да имају довољно сунца, светлости и проветравања, да одреди место јавним грађевинама и плацевима, да има довољно слободних плацева и јавних паркова а нарочито игралишта за децу и одморилишта за одрасле. Гечерални план, по коме ће се варош подизати, мора водити рачуна не само о вароши као целини, већ и о појединим њеним деловима — квартовима, па чаки предграђима и хатару варошком тако, да се варош не подиже једнообразно у центру, као и на париферији, где су плацеви много јефтинији, те се и хигијенски услови могу лакше испунити но у центру, већ да се сваки крај вароши, сваки кварт и предграђе подиже према своме положају, вредности и намени, коју има у самој вароши, једном речи, варош се има, подизати по т.зв. зонама (трговачки крај, фабрички, раденички, крај за становање, летњиковци и т. д.), тако, да сваки крај има свој карактер.

Генералним планом сузбила би се спекулација, која се врши данас са продајом плацева на периферији вароши и то на тај начин, што би општина те плацеве за времена откупила и по извршној регулацији продавала под особитим условима сиротнијој класи.

Господо, већ при првом подизању Београда о томе се није водило рачуна, па се ни данас не води довољно. Ми ни данас немамо утврђен генерални план Београда — план по коме би се Београд имао подизати у будућности. Ишло се на руку подизању предграђа, као и саме вароши, а напуштао се центар вароши, где је била најјаче развијена трговина

и саобраћај (стара чаршија и Сава). Поједини људи који нису располагали ни стручним знањем ни великим кипиталом, већином странци, подизали су читава предграђа — Енглезовац, Грантовац и т. д. на срамоту нашу. Општинске управе, немајући генралног плана за подизање Београда, лутале су и радиле на парче, откупљујући поједина приватна имања, да би задовољиле само поједине угледне и упливне грађане; допуштале подизање фабрика у сред вароши, нису стигле да реше питање о јавним тржиштима и саобраћајним улицама и т.д Подигнут је најпре водовог, па се тек после много година, када се земљиште Београда већ довољно натопило и овлажило водом, пришло изради канализације, која ево већ толико година траје с прекидима.

Готово свака општинска управа мењала је регулациони план вароши и проширавала варошки рејон тако, да је Београд са својих 80.000 станов ника захватио простор од 1200 хектара дакле 60 на 1 хектар. На овом простору могло би живети 5 пута толико становника, У Паризу има 2'763.093 ст. на 7802 хектара или 354 стан, на 1 хектар; у Лондону има 4:750.000 стан. на 31.611 хектар или 150 стан. на 1 хектар; у Берлину има 2'034.584 стан. на 6.203 хектара или 328 стан. на 1 хектар. Немајући генералног плана, Београд је добио једно чудо од регулације вароши, која не одговара ни саобраћајним, ни хигијенским обзирима, а о естетичним да и не говоримо. Што је најжалосније то је, ла се та регулација неда више поправити, јер би то стало великих жртава.

Бојати се, господо, да ћемо ми ућим у нове велике радове општинске а без напред утврђеног генералног плана. И с тога треба прихватити преддог; који се у последње доба у јавности упорно износи, да се једном приђе проучавању и изради генералног плана Београда. При изради овог гене| ралног плана, требало би да суделују не само наши одборници већ и признати стручњаци техничари, лекари, финансијери и уметници.

Овај генерални план великог Београда, требало би израдити по зонама, по коме би се Београд подизао у будућности. Њиме би се утврдило место јавним грађевинама тржиштима и парковима, правац величина и ширина саобраћајних улица, као иулица за трговину, становање итд. Он би имао да утврди и систем кућа у појединим крајевима вароши, као и врсту калдрме у појединим улицама и јавним тржиштима. Најзад имао би да се подвргне ревизији и грађевински закон Београда, који је у многоме непотпун а од кога зависи у многоме здравстве-

но напредовање Београда. #

Овај се генерални план мора израдити, господо, што пре, пре него што се почну изводити велики радови у Београду и пре него што се реши питање | о калдрми Београда, јер иначе ће бити доцкан,