Српски технички лист

— 174 —

2) Друго важно питање, кога се морамо дотаћи, када је реч о асанирању Београда. које је у тесној вези са генералним планом Београда и његовим остварењем, јест грађевински закон Београда. Грађевински закон за једну варош мора се увек руководити хигијенским обзирима и прописати таке мере, да се куће подижу само на здравом и чистом а не на ђубревитом и влажном земљишту, да просторије, у којима људи живе, имају довољно свет лости и ваздуха, да су куће везане са каналима ради одвођења нечистоће и да су зидане таквим материја лом, који одговара санитетским захтевима. Грађевински закон мора ограничити висину кућа, одредити колико се на једном простору сме зидати а колико оставити окућнице; он мора одредити минималну висину соба за становање, као и к“батуру ових простора, кујни и соба за млађе, величину прозора, висину патоса од нивоа улице или дворишта и т. д. Грађевински закон мора утврдити и шта се _ разуме под простором за становање; јер несавесни или неуки људи употребљују и подруме или таване за становање и ако се ови простори са хигијенског гледишта не смеју допустити за становање а нарочито подруми или сутурени.

Али грађевински закон треба да има не само добре санитетске прописе, већ да има и санкције, т. ј. да ја предвидио све законске мере, да се његови прописи поштују и уводе у живот а не изигравају.

Да видимо сад, после ових општих напомена, какав је грађевински закон за варош Београд»

„Закон грађевински за варош Београд“, који је од 1/ХП 1896 г, а са изменама и допунама од 6/ХП 1898 г. и 24/1 1901 г. и грађевински правилник за варош Београд од 11 1897 г., застарео је (јер нема одредаба о канализацији) и не одговара више значају, вредности и потребама Београда и у многоме је узрок, што је Београд овакав, какав је данас Ма да је овај закон грађевински израђен, не за ка. кву паланку, већ за престоницу Србије, он још (у своме 18 чл.) допушта зграде од каната, (бондрука) ћерпића, набоја или плетаре и ол дасака; по њему чл, 25, поједини засебни плацеви морају имати најмање 300 кв. м. површина а 12 м. лица и на оваквим плацевима свака зграда мора имати 100 кв. м. дворишта, док се чл. 15. допушта у трговачком крају и дворишта најмање 1/4 од целокупне површине плаца а на углу двеју улица и 1/5 од целокупне површине плаца, што је мало. Закон, који је требао да учини преображај Београда у архитектинском погледу, јер у своме 1. чл. одређује, да се грађевине у Београду могу подизати само по одредбама његовим, допушта одмах, у том истом члаву, подизање и привремених грађевина, које одступају од појединих прописа тог закона, а познато је, господо, да у Србији, све што је привремено постаје временом стално, За то има безбро, примера.

У грађев. закону нема одредаба, по којима би се могли плацеви неподобни за зидање, комасацијом претворити у подобне плацеве.

Грађевински закон и његов Правилник, који треба да се руководе, на прво место, хигијенским обзирама, и да обезбеде подизање грађевина само на сувом и здравом, пистом земљишту, да станови људски имају довољно светлости и ваздуха, допушта у Београду чл. 34. правилника и „зграде које су на влажном земљишту а намењене су обитавању људи“, „само морају имати у зидовима непробројни слој против влаге (изолирајући слој), који треба да лежи 15 до 21 см. испод патоса;“ чл. 35 правилника закона за варош Београд допушта и становање по подрумима — сутеренима „само ако патос у истим локалима лежи највише 1.50 м. испод околног терена а теме свода најмање 1.50 м. над тротоаром или нивоом дворишта“, што се са санитетског гледишта не може никако допустити; он допушта на свима новим зградама, да је површини прозоре на собама за становање /,, површина патоса, што је мало; он не одређује кубатуру простора већ само у чл. 17 одређује, да чиста висина свију простора, у којима се обитава, мора имати мајмање три метра од пода до тавана ит,д. ит.дД.

Он допушта у двориштима зидање зграде за становање и не одређује им број, а пропушта, да лице остаје неозидано. Махна је садањег грађевинског закона још и та, што су у њему прописи само за поједине куће, а не и за подизање већих комплекса и читавих крајева варошких, што је неопходно потребно, ако се хоће да подигне хигијенска варош варош у којој ће бити испуњени хигијенски захтеви.

Када вам кажем, господо, да и овај, овако непотпуни — крњи грађевински закон за варош Београд нема санкције, да се даје увек изиграти јер

| у њему нема довољно гаранције за његово извр-

шивање, ато су оштре и тешке казне за оне, који раде противу његових прописа (50—200 динара за оне који ураде противно његовим прописима) а нема права да објекат, који не одговара прописима законским поруши; онда је лако разумети, што Београд није у погледу архитектонском и хигијенском напредовао, што у сред престонице, на сред Теразија, налазимо кућице и страћарице, које су преко ноћ подигнуте, што у Милошевој улици налазимо нова индустријска предузећа, ма да су законом олређене виле у тој улици; што је у Кнез-Михајловој улици подигнута нова двоспратна кућа без двориришта, што се фабричка предузећа подижу у близини школа и што на најугледнијим местима у вароши постоје куће склоне паду, које служе као ругло Београда. Из овог ћете увидети, господо, да је неопходно потребно, да се грађевински закон за Београд што

| при измени а с њим у вези изврши и реформа ста-