Српски технички лист

-— 179 —

нова у Београду; да се од стране општинске управе | мало користи богати људи — ових је у осталом и ре-

помаже, иде на руку, подизању јевтиних и здравих станова, нарочито за сиротну радничку класу и да се уведе инспекција станова, која ће стално контролисати станове а нездраве станове затварати.

Да завршимо!

Господо, ми смо утврдили, да проценат рађања у Београду није задовољавајући; да је проценат умирања већи но проценат рађања; да је Београд стално у дефициту и да се одржава само прираштајем са стране; да се у Београду највиша болује и умире од туберкулозе и тифуса и да ове две болести дају најбоље илустрацију његових хигијенских и социјалних прилика.

Затим смо покушали, господо, да потражимо узроке овим рђавим здравственим приликама у Београду и већем проценту морбидитета и морталитет но што је то у другим уређеним и санираним варошима и нашли смо, да већи морбидитет и морталитет не долазе ни од велике густине становништва—пренасељености, јер би Београд по своме простору могао имати и 5 пута више становника, ни од великог саобраћаја, трговине или радиности, јер је то у Београду све још у почетку и развоју — већ од специјалних београдских узрока, које смо у кратко навели.

Најзад смо потражили мере за санирање Београда и нашли смо, да су оне двојаке: законске и техничке.

Утврдили смо, да је крајње време, да се за општину Београдску донесе специјалап закон, без кога Београд не може напредовати; да се пре свију радова мора утврдити генерални план за подизање Београда, јер је то камен темељац са подизање једне вароши и најзал да ваља извршити ревизију гра-

ђевинског закона, који је застарео. Ми се у овом предавању нисмо упуштали у по-

јединости — детаље; јер за то нисмо имали ни ма теријала ни времена, већ смо изнели у кратко све наше зло у здравственом погледу и само додирнули оно, што је најглавније за лечење тога зла. Ви сте се уверили, да се ово зло може лечити само удруженом снагом државе и општине, а уз помоћ грађана београдских. Све мере за санирање једне вароши остаће без свега благодетног дејства, ако се грађани не буду умели њима користити за се и своје породице и ако не буду потпомогли, да се оне о-

стваре. Господо, ако сам успео, да вам изнесем праву

истину о здравственим приликама у Београду и да вас за санирање Београда заинтересујем, ја ћу се врло радовати, ово у толико пре, што се и сам као Београђанин и лекар осећам обавезан према своме

родном месту, да му и најмање што за његов напредак допринесем. Најзад, ви сте видели, да су све мере за сани-

рање Београда чисто демократске, Од њих ће имати

лативно мали број у Београду — већ више средња и сиромашна раденичка класа, јер она живи данас у Београду у рђавим хигијенским приликама и има да издржи већу и тежу борбу за свој живот и опстанак. Средњи и сиромашни, раденички сталеж највише болује и умире од заразних болести у Београду, као што смо видели; они проводе цео свој век у влажним и загађеним становима и нехигијенским радионицама. Њихови станови треба на прво место да се санирају, њихова храна треба да се контролише и поправи, њима су потребнији хиги: јенски услови но богатим људима. Богаташ може у својој кући створити хигијенске погодбе, какве хоће и какве му требају, а сиромах не може.

(С тога, господо, Привашна, лична хигијена и нема толико вредности за сиромашне класе колико за богатије, јер сиромаси немају ни времена ни срсдстава да се тиме баве. Напротив, за средње и сиромашне раденичке класе благодетна је јавна хигијена, ца с тога ваља на њој свом снагом радити.

Наша странка, господо, која се ослања на широке масе демократије и која је у свој програм унела: „побољшање хигијенских услова за што 6оље народно здравље“, не сме допустити, да Београд остане у овом стању у коме се данас налази, јер је Београд њен понос -— зеница Србије и жижа целокупног Српства. Београд заслужује већу пажњу свију меродавних фактора и по своме географском и политичком положају — као престоница Србије и пијемонат Српства и по своме еминентном утицају на цео културни живот Србије и Српства.

Наша странка мора напрегнути све своје силе да Београд санира; она мора искупити своје обећање, које је Београђанима дала, јер се до сада и сувише ангажовала у великим општиским радовима, да би их могла сада напустити. Њој има да се благодари, што је канализација вароши отпочела и делимице израђена и гредата саобраћају (дунавски слив), што је водовод варошки проширен и уређен тако хигијенски да се њиме можемо поносити и пред већим и богатијим градовима, што је подигнуто неколико основних школа — правих хигијенских палата, што је питање о зајму готово приведено крају ит. д. Она је, напослетку, дужна да Београд санира, јер је у њеним рукама управа општине београдске, те је она и одговорна за здравље београдских становника. А ми смо тврдо уверени, да ће је сво све-

сно и напредно грађанство београдско, без обзира на странке, потпомоћи у тешком и културном раду; јер ће се свака пара, која се утроши на подизање и санирање Београда вратити његовим становницима двоструко, чувајући њихово здравље. Немојмо заборавити, господо, никада, да је здравље људско капитал над свима капиталима!