Српски технички лист

— 198 —

становништва даје такође поучне бројеве. Тако док у Квинланду на 10000 становника долали 106 км. у у Аустро-Угарској једва 86 и т. д.

Уложени капитал у железнице, по рачунању статистичара, износио је у 1906 год. 178 милијарди марака; просечно у Европи стао је 1 км. 294.461, а ван Европе 151409 марака. Величина уложеног капитала зависи од теренских прилика, од цене земљишта, вештачких грађења, ширине колосека, броја колосека, железничких постројења, возних средстава, средстава за сигурност и т. д. у Енглеској он просечно изпоси 682.805 марака од км, у Аустрији 980.000, у Русији 197.126, у Сједињеним Државама 167.752. а у Аустралији 73967 марака од кил.

Највећу железнич!:у мрежу имају Северне Сједињене Државе у Америци; њина је мрежа железничничка већа него мрежа целе Јевропе. У Америци ни у овом погледу не иставља се никакво ограничење на пут приватном привредном духу. Од 360.000 км. колико у овим државама има, пет компанија имају преко половине желез. мреже у својим рукама. Уложен капитал у железнице износи око 125 милиуна долара. Здруживање и спајање железница уједно је најомиљенија метода тамо, т.ј, јавна контрола. Већа железница обезбеђује себи већину акција више

. + других железница, и на тај начин утиче на тарифе

и све друге финансијске односе. За 10 година 1500 железница су престале на овај начин да постоје као самосталне. (Наставиће се). б.

А. М.

Исушивање Неретвине долине спојено са. одводњавањем оближњих Поља

Написао Ву, Ет! 5ах. | С пролећа 1909 године склопио сами г. министру народне привреде усмено сам изнео и образложио, како би се могла Неретвина долина исушити и у исто време то исушивање спојити са одводњавањем околних поља. Ово је могуће ако се сетимо ;ових мисли:

1) Само одводњавање целокупне долине може задовољити све захтеве, који се у таким случајевима полажу. Ово одводњавање мора бити тако изведено, да његово дејство буде стално и сигурно. Кад се испуне ове погодбе, онда се добија и сигурност, да ће се цео предео ослободити маларија и да ће постанути плодан. Тек после овога може настати редовно привредно искоришћавање замљишта, па следствено и напредак самог предела, који би се испољио у развићу и умножавањ“ становништва. 9) Месне прилике чине, да је са свим немогуће то постићи насипима и одводним јарковима. За

ову је сврху потребно стално воду удаљавати црпењем са оних најнижих места, где се она стално из нова скупља и устајава. Сва би се ова вода имала одводити или у Неретвине рукавце или у само море.

3) Црпка покретана паром била би за овакво постројење непривре (на, јер су њени трошкови око грађења и одржавања толико велики, да се њоме не би могли никакви привредни успеси постићи.

4) Повољан се успех може постићи само помоћу јефтине водене снаге.

5) Овако јефтилу водену снагу можемо добити ако искоришћавамо поплаве по побочним пољима, тј, ако успемо одвести ону воду, која се скупља у те природне водене скупљаче.

Суседна Неретвина поља у Далмацији: Матичко, Језерац, и Расток стоје једно над другим степенасто, и раздвојена су једно од другог узаним планинским повијарцима. Ако ове повијарце пробу-

шимо поткопима који би поплавну воду спроводили у суседно ниже поље па најзад и у море,

онда би смо успели да добијемо електричну снагу, коју би смо имали разводитиу поједина — пострпјења за црпљење воде из Неретвине долине.

Овако добијена снага није низашто друго упо требљива, јер ју је само у једно извесно доба го дине могуће искористити, а на име баш у оно вре-

ме — и то самоу оно време — када би нам водена снага била потрсбна за исушивање Неретвине до-

лине. Као што је очигледно овде имамо сретан случај, да се у истоветном времену јавља и потреба и могућност, да се та потреба задовољи. Ове чињенице почивају на истим природним узроцима, који за обе појаве једновремено дејствују.

6) Ови предвиђени поткопи одводили би сувишну воду чим би се она појавила, те би на тај начин спречавали да по поменутим пољима постају повремена језера. Ако поред ових уљезника уведемо и неколико одводних јаркова у самом пољу, онда добијамо побољшање (мелиорацију ји тих поља. За сада се становници ових поља могу земљиштем користити и обрађивати га, тек пошто вода усахне. Уведели се овако побољшање замљишта, онда ће наступити на првом месту редовна земљорадња, која би давала врло големе користи, јер би се обделавало земљиште, на коме је врло плодни поплавни нанос. На овај начин цео строј исушивања пружао би двоструку корист. Исушење Неретвине долине технички би се извршило побољшањем њених суес-

дних поља. У овоме и јесте велика добра страна самог пројекта.

7) Трошкови око грађења тих одводних уљез-

ника (поткопа) падају на терет (мелиорације) побољшања самих поља, јер бисмо их морали извршити увек, када би смо се хтели латити побољшања

самих поља. За постројења, која би примењивала водену снагу на исушивање долине, неби дакле до-