Српски технички лист
— 197 —
Код вагона се гледа на повећање удобности код путничких вагона — а код теретних да су што боље удешени да се што више и рационалније искористе. Од поштанских кола почевши, путнички су вагони грађени са одељењима, а данассу одељења везана заједничким коридором и прелази се из вагона у вагон непосредно. Салонски и луксузни вагони граде се врло удобни и скупоцени. Брзи возови вуку кујне, ресторације и вагоне за спавање снабдевене највећом удобношћу и сигурношћу за путнике, затим пећима, водом, осветљењем, постељама, читаоницама; не тресу се и не дрмају се. Међу теретним вагонима има разних врста, специјалних: отворених за угаљ, руду, дрво, стакло, котлове и т. Д. покривених: за ситну и групну животињу, за хлађење рибе и меса, топлих вагона: за нежне биљке и поврће, казан-вагопи: за петролеум, за креч и т, У последње време граде се вагони од челика у место од дрвета (Америка), са веома великом снагом ношења.
Значај железница види се по непосредном утицају и дејству, што га чине на саобраћај а поглавито по многобројном непосредном дејству на целокупни привредни живот. Главно лејство на саобраћај .је 1. /Товећавање дрзине, 2. Завађање пц повећавање правилности, редовности и уредности и 3. Појевтшњавање превоза (транспорша..
Повећање брзине, што се железницом постиже, пада у очи. Док су некад поштанска кола прелазила по 10 — 15 км. у часу, путују данас теретни возови по 30 — 40 а путнички 50 — 60 км. у часу. Код брзих возова, с погледом где се и колико се задржавају, путују још већом се брзином.
Експрес возови достижу брзину 90 —- 100. км. км. (у Енглеској и Француској), а у Америци најбржи воз на свету „АНапнс Рјуег“ између Филаделфије и Атлантик — Сити путује просечном брзином 14 — 115 км. у сату, а у падовима достигне највећу брзину од 145 км. у сату. У Немачко је највећа брзина8в0-90 км; у осталим земљама нешто мања. Са електричном вучом у пробним вожњама достизана бризина између Берлина и Зосена од 9208 до 210 Км.
ГТравилан и редован саобраћај помоћу железница достигао је савршенство. На обичним путовима, а где се за саобраћај употребљава животињска снага, мало се може говорити о потпуно редовном саобраћају; животињска снага изда, превозна се средства чешће ломе, или непогоде ометају саобраћај. На рекама омета правилност саобраћаја оску-
дица воде или лед; на мору ветрови, буре и непогоде онемогуће саобраћај за извесно време. Поремећај саобраћаја на једној линији изазива застој и надругим, које са овом стојеу вези. Код железница, пошто је стална вучна снага и сигуран пут, важи израђен ред вожње од кога се одступа врло ретко и само за врло кратко време.
=
ГТренос и превоз су знатно појевтањали, пошто се возна снага боље искоришћује на гвогденом путу. Иста јединица снаге на равним шинама врши 12 пута већи рад него на обичним сувим путевима. Јевтин превоз јавља се као последица рационалне употребе вучне снаге. Тако н. пр. за једну марк,/ превезе се помоћу парне снаге 225, помоћу коњске снаге 8, а помоћу човечије снаге само 2 тоне терета. Агде код железница спада ;единичне став и испод !. паре за поједине артикле.
Железнице чине ванредно дејство на делокупни привредни живот. Брз, редован, правилан и јевтин превоз оживео је кретање, саобраћај, изазивао је вољу за путовањем, на шта се човек лако одлучује, само кад зна како ће време распоредити. Јевтин провоз проширује круг путника, док су раније путовали само богатији. Људи се уче да познају нову робу и нове потребе, те се услед тога повећава продукција и потрошња (консум). Роба бив. покретљива, промеће се. Волумезна предмети, који су некад имали важност за локални саобраћај, иду данас на велике даљине; па и артикли, који подлеже брзом кгарењу, данас су способни да издрже веће путеве. Светске пијаце се проширују. Индустрије се развијају пошто расте промет; сировина се довлачи из далеких крајева, а фабрикати иду још на веће даљине. Истина пољопривреда је застала услед конкуренције прекоморских земаља, али повећана потрошња и заштићавање домаћих пијаца изгладили су ту незгоду, Јак покрет пошао је ка градовима. Велике вароши привлаче свет у себе; ту маса налази рада и удобности за живот; вароши постају центри трговине и рада. Вароши многоструко враћају земљи оно што су јој узели. И ако поједина премештања моментано оштете интересе извесних група, ипак је добит за целокупну народну привреду. Железнице су допринеле да се поједине државе, раније састављене из разних, посебних, привредних корпорација, споје у заједничку привредну област, централизицијом управе, бржим покретом маса, потребних овде онде за бољу безбедност, довођењем појединих народних делова у ближи контакт и проширавањем подједнаких прива редно-политичких мера. Истина је да ова лепа слика има и своје тамне стране, да са овим расте патња и пренасељелост, преступ и беда, али се железница бори против тих зала, и, у томе погледу, јавља се као најважније дејство културнога напретка-
Железничка се мрежа рапидно развијала на земљиној кугли. Од 8641 км. у 1840 год. данас има скоро милиун км. саграђених железница. Однос густине мреже у појединим државама према површини земље даје интересне бројеве. Тако, док у Белгији износи на 100 кв. км. 95, у Аустро-Угарској 6, на Балкану једва 1, а у Норвешкој 0:8 км. дужине железнице. Однос између дужине железница и броја