Српски технички лист

— 214 —

а кад друштво рђаво руководи и управља железницом, тражи да железницу и силом одузме. Финансирање државних железница јесте један део државног газдинства, које рачуна на вишкове од железница као што и плаћа евентуалне дефиците. У опште је тежња да се обезбеде приходи тако да покрију не само саобраћајне трошкове већ да достигну и за интересе и амортозовање инвестираног капитала. Овај принцип има у главном вредности само код продуктивних железница, које служе на добро само једнога дела земље—било да железнице у осталим деловима земље нису саграђене или су у приватним рукама—пошто не би било оправдано, сем у случајевима нужде, један лео земље повлашћивати 'и потпомагати из прихода опште државних (пореза) целе земље. Али многе државе имају чисто или претежио стратегијске железнице које на првом месту служе за одбрану земље а само споредно за домаћу локалну продукцију. Овде би опет било неправедно оптерелити локалну продукцију високим тарифама само зато да се добију приходи, кад већ држава мора да плати из општих прихода одржавање железнице која служи за олбрану земље. Вишкови од железничких прихода треба да служе опет железничким сврхама на целисходан начин, образовањем или повећавањем резерве за неповољне године, за отплаћивиње железничких дугова и зајмова, за грађење нових ланија и тд. пошто вишкови падају на трошак продукције, те према томе, ако се у опште не могу избећи, треба опет да иду у корист саме продукције.

Приходи, стоје у извесном односу према уложеном капиталу, што је и природно, јер величина инвенстиранога капитала утиче и на висину тарифе. Главни извор прихода је путнички саобраћај где се рачуна и саобраћај путничкога пртљага, а саобраћај робе у појединим земљама веома јако варира, у односу према првом. Тако путнички је саобраћај у Холандији особито јак, пошто се саобраћај робе радије врши каналима, и у Швајцарској где путовање туриста игра велику улогу; а на против саобраћај робе у Белгији је велики релативно услед тога што је провозни саобраћај са Немачком знатан. У опште је путнички саобраћај већи у земљама културно развијенијим и јачим, и он у току времена обично расте, чињеница, на коју тарифна железничка политика мора рачунати.

Ево како у томе погледу стоје ове земље

(1904 год). Саобраћај путника

и пртљага Саобраћај робе Русија . 1556 % 7945 % Аустрија . 2589, 6930, Мађарска , 2982 6685 , Немачка , 99.444 , 65:91, Белгија. . 3496; 656

Енглеска 4327 а 49.554 % Француска 45:29 | по но Холандија = 00:89, , 39.66, Србија . О АНЕ 5450,

Општи издаци и трошкови железнички иду и већином се групишу овим редом: !, општи издаци т. |. сви издаци, који се не односе само на једну специјалну грану службе већ на целу железницу, као издаци на дирекцију и контролу. на лорезе и трошкове, на осигурања и таксе ит, Д. 2. Издаци на одржавање железница т. ј. на одржавањс железничких пруга са шинама и свима постројењима, на одржавање железничког трупа. 8. издаци на одржавање вознога парка, дакле на оправку и набавку локомотива, вагона за путнике и робу; 4. особени избаци на. саобраћај пили вучну службу, као за угаљ и други потрошни материјал, плате, наднице и награде железничком особљу и т.д. Величина позиција ових издатака управља се по нарочитим односима сваке поједине железнице; највеће су диференције код одржавања железница, јер кварење железничких пруга и насипа (железничког трупа) и постројења на њима не зависи само од саобраћђаја већ и од терена, времена и других елементарних утицаја. Даље ј. неједнак- однос ових издатака према рашћењу и пењању саобраћаја. Општи трошкови не расту са већим интензитетом саобраћаја; лагано расту издаци на одржавање; али, и ако не у истом односу, расту у јачој мери, издаци на возни парк и саобраћајну службу (саобраћајну и вучну службу). Однос између издатака (без интереса на капитал и без дивиденде) према бруто приходу, зове се саобраћајни коефицијенат. Он је код државних железница већи, ма да и код приватних железница није низак. У Скандинавији Русији и Аустрији -износи око 70, у Америци

око 67, док је у Француској око 52") (у 1906 г.) било код 6 приватних компанија, у Србији (у 1906

год.) је био: 49.80%/.. Ево какви су саобраћајни коефицијенти у 1904 год било код железница:

Србија, државне железнице 45:38 % Француска главне железнице: о Белгија, државне . 594 Енглеска, целокупна мреже 62 | Немачка, 5 (5 Угарска, државне железнице 64 К Швајцарска, целокупна мрежа 667, Шведска, државне железнице ЛО Русија. целокупна мрежа ТВ Аустрија, државне железнице 14. , Данска, , - 1 ОЛИ Норвешка, целокупна мрежа У Њ 15. МЈ]. 1911, Београд. Свет. Ж. Мих.