Српски технички лист
— 228 —
затезања. Вертикална конпонента резултујућег напрезања, смићућа сила, остаје приближно стална а затезање се мења у сваком влакну сразмерно даљини од неутралне осе. Резул-
4:у765 ртераћа сатрнеаз. Е
еттак
и
Фуртегјентејвота «ћ Тијзјома. бујогт бгатсњате = траје. ||
А Артафите реја тај. С
Слика 2. танта је коса и окренута озго на ниже. Бетон није доста јак на затезање нити му је коефицијенат тегљивости велики, он се не истеже много, и зато би се у бетонској греди ускоро појавиле пукотине, које би биле управне на линије сила.
Према овоме главни разлог ломљена бетонске греде била би затезања и смичуће силе.
Да овога не буде ојачава се бетон гвожђем, арматуром. Јасно је да ће арматура, гвожђарија, бити најрационалније распоређена ако се положи у правцу линија сила или бару правцу који од истог много не одступа.
Први је био француз Мопјег, који је градио конструкције од армираног бетона; а опет француз Непплећфие први је поставио теоријски темељ за срачунавање таквих конструкција. Сад је ојачан бетон у употреби у свима земљама а на теорији о армираном бетону раде сви народи а највише Немци.
Међутим и ако је у главном принцип ојачавања прост, у извођењу конструкција од ојачаког бетона влада велика разноликост.
Махом заојачање употребљују округле гвоздене шипке у оном делу греде у коме влада затезање. А да се потру и транверзалне силе, умећу се узенгије са посувраћеним крацима, како би се гвожђе што боље држало у бетону.
Сем тога и крајеви уздужних шипака. главне арматуре, извијају на више да би се што већма спречило измицање гвожђа из бетона.
Оваква арматура у неку руку савлађује понаособ компоненте а не саму резултанту, и како је збир компонената већи но резултанта, јер, графички, компоненте и резултанта чине троугао; то је и утрошак гвожђа, на овај начин распоређеног, већи но што би био, кад бисмо могли положити гвожђа у правцу резултаната. Да би се сачувало гвожђе од рђања, арматура се не поставља на место најудаљенијих влакана, где би најрационалније дејствовало, већ се умеће дубље у бетон, како би бетон са свију страна обложио гвожђе. Тим се постиже двоје у један мах: гвожђе је заштићено од рђе и приања боље за бетон, јер моћ приањања дејствује на већој површини гвожђа. (НашезНоке.
Па поред свег тог није ретко, вел напротив понајчешће је, да се греде овако конструјисане ломе неправилно. Идеално би било да греда попусти тако, да се бетон здроби а гвожђа покидају ; а то не бива. Махом гвожће остане у целости, и чак се и не и стегне колико би требало, а бетон попрска на затегну ·
Слика 8.
тој страни греде нормално на линије сила (види сл. 3). То бива и при најбољој каквоћи бетона и при најбрижљивијој изради арматуре. Разлог је, што узенгије нису чврсто спојене с арматуром већ се могу еластички померати једно мимо друго и правац како су узен-
гије положене није идеалан, већ је махом нормалан на главну арматуру. И ако дакле ове уметнуте узенгије врло много доприносе рационалном дејству конструкција од армира-
ног бетона, ипак не престављају идеално ре-