Српски технички лист

— 229 —

шење питања о ојачавању бетона, јер бетон и гвожђе ипак не чине једноставно тело.

Други конструктери покушали су да саставе арматуру из неколико редова упоредних гвоздених шина неједнаке дужине. Теоријски је овај систем тачан, Али није практичан, јер се код великих носача од армираног бетона морају употребити многе шипке да би се савладале смичуће силе. Ове шипке су све кратке и морају бити положене у нарочите положаје. Тиме се отежава израда и извршење.

Најзад и комбинација обе методе, која се данас највише примењује, није сасвим идеално практична а ни идеално сигурна. Није практична. јер је сразмерно скупа; а није сигурна. јер се не може спречити, да се гвожђе не извлачи из бетона.

Идеално би било дасе арматура састави из малог броја гвоздених шипака, како би се шипке могле сигурно и тачно поставити онде где треба. Би: о би дакле много добивено, кад би се могла гвожђа арматуре спојити уједно или у једну или две групе а да при том не произађу никакве незгоде.

Према слици | и 2 јасно је, да бисмо узенгије требали да положимо укосоми тошто

могућа више у правцу линија сила на затезање, (под 45%) како би биле управне на

правац пукотина које, се јављају приликом ломљења. У таквом положају узенгије имају своје највеће и најрационалније дејство.

Али је сем тога потребно још да се постигне чврста веза узенгија с главном арматуром затегнутог слоја а не лабава као обично. да се сва

На тај начин се тек може успети,

затезења у носачу пренесу на главну арматуру исто онако као што то бива код гвоздених носача система изложеног у сл. 4.

Слика 4.

Код обичне арматуре с узенгијама, које нису ч „рсто везане за главну арматуру, мисли се, да их бетон држи на месту те да се не могу померати, јер их бетон обавија са свију страна. Али нажалост, бетон први попусти;

танки слој који покрива шипке испрепуца и

' поотпада а штапови остану разголићени. Везе

између главне арматуре и узенгија нестаје и услед тога настаје још наглије међусобно померање. Ово је нарочито важно при пожарима, јер таква конструкција више није у ватри постојана.

И из овог обзира је дакле потребна чвр-

ста веза узенгија с главном арматуром. (в. сл. 7

=

Овако готово рећи идеално решење даје систем арматуре „Каћи“ види сл. 5 и 6. Код

Слика 6.

овог су система узенгије начањене од саме

главне арматуре и у чврстој су међусобној вези види (сл. 7). Оваква арматура уметнута у конструкцију дејствује доиста као носач у коме су притиснути делови од бетона а затегнути од гвожђа (слично сл. 4). Ту је излишно рачунати и узимати у обзир снагу којом гвож-

ђе приања за бетон; што је код обичне арма-

Слика 5.

| чунања,

туре врло важан и најделикатнији део ра(Продужиће се)

Чврста веза.