Српски технички лист

— 808 —

Но, драги мој Стево, ред је, да се на растанку с тобом и ја поразговарам као стари твој пријатељ. Кад сам због својих националних идеја прогоњен, дошао почетком осамдесетих година у Беч, познао сам те у омладинским круговима. Ти си ме заволео и ми смо се спријатељили. То пријатељство наше није ометала разлика у нашим погледима на свет. Обојица смо идеалисали, Ја сам био велики националац, ти космополита. Док сам ја истицао потребу јединства српског народа, тебе су, као младог техничара заносиле идеје о социјалном преображају човечанског друштва. МИ ако смо се у погледима сукобљавали, ипак је прекид између нас спречавала једна неодољива сила, која се оснивала на нашем чисто народном, српском домаћем васпитању. То нас је увек држало у заједници; то нас је удружило, да Бранка Радичевића песника српског јединства, пренесемо с бечког гробља на убаво Стражилово у Карловцима, и ми национални либерали и ви социјалисте, који се тада први пут истакосте, као ватрени српски национали.

Случај је хтео, да се и после у животу нађемо. Кад си 1887 године с пролећа дошао у Крагујевац, да се техничком спремом својом ставиш у службу националне српске идеје прво си потражио мене. Поред својих службених послова, ту смо заједнички радили на свим националним културним и економним предузећима, која су у тој вароши предузимана. Заједно смо певали као чланови певачке дружине, заједно гасили пожаре као пожарници, заједно прибирали улоге за Друштво Св. Саве, заједно ишли на стрелиште, заједно радили на плану за оснивање занатске школе у војно техничком заводу. Гдегод се тада па и после јавља покрет за народно унапрећење. ти си био међу првима, који си пристао с њим. Нарочито те је последњих година одушевио рад на прибирању српске омдадине у соколско удружење, с оним значењем, које је таквом удружењу дао чешки народ. Тај рад на подизању наше национарне снаге, брзо нас је обојицу спојно, да постанемо прави једномишљеници.

Ти си поред тих општих, за те според-

них послова, радио и твоје стручне послове највећом вољом и енергијом. У војно-техничком Заводу ти сви, после ;спремног и даровитог Тоше Селесновића био душа, зршиз гесјог свих важнијих и већих техничких предузећа. Ну, највећа ти је заслуга модерно инсталирање фабрике барута у Обилићеву, која се својом савременом опремом може уврстити у прве фабрике те врсте у Европи. Можда би спрема и вредноћа твоја цела још и већих ресултата, да си у раду имао слободне руке, и. да те није пре времена обхувала тешка и опасна бољка, која те је чешће везивала за постељу, наређујући ти имера: тивно; да штедиш твоје здравље, чувајући се напрезања. Ти си тим саветима био непокоран, и, ето, у тој твојој непокорности, с племенитим циљем, да што више послужиш Србији, лежи и узрок, што си у најбољем добу морао лећи у гроб. Али, једно је, што твоје ближње, који су те тако силно волели, може да утеши, што си идеалишући остао до смрти поштен човек тебе није могао нико подмитити, поткупити и навести, да на рачун државе постанеш богат човек. Ти си штедљиво живе и, умро као поштен сиромах чиновник, али, за твоје име није везана ни једна мрља, ни једна мистериозна афера Твоје поштено име је једино наслеђе, што си га оставио породици, која треба тиме да се поноси, тим ви-

| ше, што је средина у којој си радио, остави-

ла повише ружних примера, који неповољно каректаришу данашњу, скроз и скроз материјалистичку генерацију нашу.

Хвала ти, драги Стево, што си поштеним и савесним радом твојим, српској држави и народу био увек користан.

Теби, драга Милице, и дечици твојој, пожелећу утеху од Бога у кога верујеш, и он ће ти је несумљиво; дати твој верни друг те је за живота убедио, да се судбином својом измириш, Вама, децо, двагог нашег пријатеља и друга желим, да упамтите последње савете његове и по њима да се у животу управљате, јер ћете, следујући тиме бити и сретни и дуговечни.

Ми, пријатељи, сродници и другови покојникови одржаваћемо лепу успомену њего-