Српски технички лист

— 306 —

но, за покривање евент. дефицита изложбе. Као згодици биће одабрани само изложени предмети.

М Да би се добиле у главном идеје о општој уметничкој подели и уређењу изложбе, расписан је конкурс за идеје, на ком су могли учествовати сви швајцарски архитекти : сви архитекти који у Швај-

царској живе, За утакмицу стигло је на време са-.

мо 27 пројеката, и ако је пре тога од такмичара и заинтересованих изузето од управе на 260 про-

грама и ситуација. У седници оцењивачкога суда.

протумачена је та околност тешким и необичним задатком за решавање. Као главне тачке програма узете су:

1.) правилно решење главних и споредних улаза;

2.) намештање и подела с обзиром на облик |

земљишга, изглед на Алпе, као и очување постојећих алеја и дрвећа.

У овом погледу нађено је да на жалост већ;на пројектаната није одговорила овим условима, Правилно решење главнога улаза код већине није погођено, нема прегледности ни лаког оријентисања; већи би део пројеката пре приличио за једну варош у баштама (бапепзјад) но за изложбу. Наслањањем појединих оделења (павиљона) једно на друго омогућава се 1.) већа опасност при пожару. и 2.) губе се главне одлике једне изложбе: општи изглед и прегледност. Сем тога би саобраћај веће масе света био и сувише отежан. Оцењивачки суд је мишљења, да обралама фасада у овој прилици не треба придавати велике важности, пошто је ово конкурс само за идеје о распореду изложбе у опште:

Од 27 радова награђено је 4 и то:

Мо 15.) Мобо, „их“ , ,. . . | Награда МО ни „У ајашнћ“ П " М14) 0, „Вегле—Вегл“ Ш А

М 10), „Меће газјеп ипа

тисћЕ гозјел“ и ,

Код ММ награде за похвалу су основне идеје трећа и друга се одликују опш:ом поделом али се од сва четири награђена плана особлпто одваја прва нагрлла (7000 Егз.) Својим великим потезима природном и логичном поделом терена, јасним сватањем ситуације и до ситнице уметничком обрадом програма, цео рад носи обележје продукта дубоке студије, збиље и отмености, Пројектанти су М. Ројак « С. РлоПепс, архитекти из Мопецх-а из француске Швајцарске.

Уздржавам се од даљег описивања ових планова, пошто ми је немогуће да у исто време приложим бар поједине цртеже или фотографије. У осталом они су већ репродуковали у свескама „осћметтемзсће Вапхенипо-а.“

Излагањем ових скица припремни радови за

изложбу прелазе у другу фазу, фазу остваривања, И тако малена Швајцарска има пред собом један велики задатак, да своју високу културу делом посведочи“ и лепо мишљење, које о тој „уређеној башти“ већ постоји, потпуно и оправда. Мил. Поповић сапда. рћ!.

О регулисању река у сададашњости и будућнсети.

ПРЕДАВАЊЕ, КПЈЕ ЈЕ ДРЖАО НА СКУПУ ГРАЂЕВ. И ЖЕЛЕЗН. ИНЖЕЊЕРА 4. ФЕБР. 1911. ИНЖЕЊЕР Игњац Полак Ц. К, ГРАЂЕВ. САВЕТНИК,

(Свршетак)

9. Прописати нарочите полицијске уредбе о

| вршењу надзора за корита велике воде, као и нај-

опсежније уклањати постојеће и спречавати подизање нових грађевина у инундацијоном терену. Тачке 7, 8 и 9 захтевају оно што је најприродније, а то је стваране и одржавање профила потребног за велику воду и може се дефинисати захтевом: „инундациони терен припада реци“. И то је већ овде онде и постигнуто. Према дневним листовима н. пр. зграде за становање, које је велика вода р. Ославе порушила у Куновици и мађарској Острави неће се више подизати у инундацијоном тејену потока, већ са свим далеко олатле ван до мшајаа велике воде“)

10. Постарати се за што опсежнију кишомерску хидрографску службу на најширој основи и по могућству је популарисати и завести практичну прогнозу времена и стања воде.

Моји погледи нису се од 1899 год. много изменили и није тешко констатовати, да се Тгоне ови предлози са мојима потпуно поклапају.

Тако сам ја говорио о регулисању река, а нисам овога пута ни додирнуо саме уобичајене грађевине баш како треба. Зашто Зато, што је модерно регулисање река принуђено да се лати и дру“ гих модерних средстава. МИ то су пре свега резервоари. Користи од ових резервоара имају како пољопривреда с једне стране, тако и индустрија, пловидба и обезбеђење од поплава с друге стране, и реткост је да се овако срећно њихови интереси потпуно слажу који се иначе врло често и јако размимоилазе. (Е. Манегп: „Пег Тајзрегтепђац ипа де решзеће Маззегмтасћан“ 1902.)

Ми смо се до сада о регулисању и сувише из-

#) Комисија за оцену штете. причењену од поплава у Крагујевцу у 1910. год. предложила је у своме извештају Министру Унутр. Дела да се забрани свако подизање зграда за становање у старом кариту Ждраљице, али су и против тога ипак старе, порушене зграде оправљене и нове подигнуте,