Српски технички лист

— 307 —

губили у детаљима, и притом смо ли из вида.

С тога неби можда било не економично, у оним речним областима, у којима је могуће подизати резервоаре, па ма се они како му драго звали, водојаже, баре, загати и. т. д. У први мах одустати од свију грађевина за регулисање изузимајући најнужнија обезбеђсња обала, па подићи ове водојаже. Јер, у место једне десетине земљишта, одприлике, што би се намерно потопило у форми водојаже дг би се остатак од девет десетина спасло, може се регулисањем цела низија довести у сталну опасност.

(У већ поменутој расправи о уклањању поплава у сливу реке Пегница гласи слично: „помоћ, поступног пуњења једног резервоара (Ројдег) за другим избегава се и свако безкорисно плављење зем љишта у равници тако, да и у најгорем случају када се сви резервоари напуне биће само један део долине Пегница поплављен, док сада и при средњој великој води цела низија буде поплављена.“)_ главно изгуби-

О Шпањолцима се каже, да они своје реке не |

регулишу, јер да је Бог хтео да има регулисане реке, он би их регулисане створио. Али Шпанија гради још од 1586. најстарија водојажа Шпанска, зидана преграда од Алманца подигнута је по записима у тој години (водојаже,) које су, односно навод“ њавања, биле животно питање од старина, Осим тога и та околност да су у последње време и наднице у опште знатно скочиле (у Чешкој 30%/, и више), а у вези са тим и грађевински материјал знатно поскупио, приморава нас да отпочнемо најпре са најнужнијим и најсталнијим мерама за регулисање, а то су резервоари као први а не обрнуто. Делимична регулисања, а сувише велика про сецања и исправљања корита и остале измене у речном режиму и речном земљишту могу дотле довести да реке у своме горњем току оскудевају у води а у средњем и доњем току да имају воде ло не пријатне сувишности у изобиљу; свуда на штету, нигде од користи и на добро. Али за сада још нема довољно разлога завршити са очајањем. Нарочито у Чешкој — публикација о предузетм регулацијама у другим покрајинама монархије на жалост још немамо — је у многоме учињен леп почетак на боље. С тога постоји нада да у Чешкој, где су сви услови за то, да се тежи ономе што је најбоље па да се то и постигне а то је: једна једина арондирана речна област, са једном масом срећних ситуација за подизање резервоара, најбољи предходни ра. дови у хидрографском погледу, разумевање за сваки технички напредак код становништва у лепој слози свију заинтересованих на води и свију меродавних фактора власти, М. Мил.

ПОРТЛАНД-ЦЕМЕНТ.

У нашим стручним круговима још није довољно проверено питање да ли постоји неко преимућство цемента, у томе што је његова „привидна“ густина већа или мања, па с обзиром на прописе, како се имају вршити ·мешавине при изради малтера, побеђује гледиште да је онај цемент бољи, који има „привидну“ густину мању.

„Привидну“ густину цемента одређујемо помоћу једног нарочито конструисаног левка, у коме се налази уметуто одговарајуће сито, кроз које се цемент пропушта у један суд. Тежина је-

дног пуног литра таковог цемента, изражена у грамовима, даје нам, дакле, његову „привидну“ густину.

Овака „привидна“ густина за једну и исту врсту цемента може много да варира.

Од једног и истог материјала израђен цемент биће у толико тежи по литруу колико се крупније самеље.

Е Гедис вршио је опите још 1902. и доказао да је могуће удесити да „привидна“ густина једног и истог цемента варира између 973 грама и 1463 грама, и због тога је изјавио да гусгина цемента нема ни најмањег итереса за науку, нарочито од времена од како се граде апарати за мливо цемента којима се цемент може да иситни врло лако и врло ситно.

' рема томе тако звани „лак“ цемент не пока зује никаква преимућства да би јавне установе имале разлога да га нарочито захтевају, јер такови цемент може још да садржи много глине ји да буде недовољно печен.

Пре ће бити да је тражња „лаког“ цемента потекла отуда, што се при изради малтера прописује смеса по запреминама цемента и песка. Али тај пропис није тачан, то се види већ и отуда што се, према прописаним нормама свих земаља, тако зване „осмице“ не граде у таковим запреминским размерама, него се и цемент и песак узимају с размерама по тежини.

Запреминска размера може да буде једино од користи за — предузимача; он је тај, коме је лак цемент добро дошао, јер једном и истом тежином, а цементом са „привидном“ густином малом, он може да изради много више малтера него цементом нормалне тежине.

Ово се већ увидело на све стране, а нарочито с обзиром на испитивање Е Гедиса те је већина норми усвојила да портланд цемент не сме имати мању привидну густину од 1100 грама по литру. Цементи лакши од овога не смеју се, дакле, ни употребљавати. Али, пошто се сматра, да је у пракси врло незгодно да се малтер гради густи-