Српски технички лист

— 318 —

школу, а у Новој Градишци немачку основну школу. Свршивши учитељску школу, служио је неколико година као учитељ срп, основних школа. Тежећи за вишим школовањем оде у Панчево и сврши тамошњу негдашњу добру вишу реалку, а за тим техничку велику школу у Бечу, где беше стекао темељиту научну спрему. Почетак његове праксе био је рад на трасовању железница у Румунији код негдашњега чувенога железничара Штрусберга 1871.

Вративши се у своју домовину, радио је успешно на трасовању и грађењу разних железничких пруга у Аустрији

Са намером, да своју техничку службу посвети пре свега својем племену, ступи у државну службу своје постојбине Троједне Краљевине. Видећи у Мати једнога доброга спремнога инжињера али и ватреног Србина, Управа мађарских држ. јавних грађезина премести Мату у Горњу Мађарску, да би тако пресекла његов лични утицај на Србе у ње говом српском завичају. У Мађарској радио је Мата као грађевински инжињер на путевима и мостовима, а најдуже времена на радовима око регулисања реке Тисе, у којима је стекао био богатог искуства.

Сви његови покушаји, да буде премештен у своју постојбину Хрватску и Славонију, остадоше без успеха усљед трајнога одупирања предпостављених му мађарских власти.

Да би се једном ослободио мађарске околине, Мато пређе 1887. год. у Србију као инжињер | кл. под уговором. Овде је служио наизменично код срп. држ. железница и у самоме Министарству Грађевина. Своје службене послове вршио је увек зналачки и савесно. Баш ради своје савесности буде отпуштен из службе 1894. год. Враћен 1897. год. у држ. службу као ванредни инж. 1 кл. у Пироту, већ идуће године поново буде отпуштен из побуде тесногрудости тадањих управљача Србијиних. Две године за тим буде опет враћен у држ. службу у својем пређашњем чину.

Тек 1901. год. буде Мато унапређен за в. инжињера П. кл. при начелству окр. топличког. После две године буде премештен у Неготин а још, исте године у Београд при

Мин. Грађевина где 1906. г. буде унапрећен једном класом. Идуће године буде премештен у Управу за грађење нових држ. железница и унапређен за инспектора !!. кл. ишефа секције жељезн. пруге Сталаћ — Крушевац. У Сталаћу водио је надзор над пневматичним фундовањем камених стубова новога железн. моста на реци Морави. Одавде Мата буде премештен за Шефа секције у Краљево, и Неготин, а 1909. год. враћен у Управу за грађење железница са унапређењем за ин. спектора !. кл., а крајем исте године буде стављен у пензију.

У међувремену од 1894 до 1897. и од 1898 до 1900. Мато је служио као општ. инжињер у Пироту и Нишу, где је остао у трајној повољној успомени као савесан раденик, Још је извршио опширне земљомерске радове у Краљеву, Белој Паланци, Сурдулици и топличком округу. Ови радови служиће му на част, а другима следбеницима његовим, могу да служе као пример у погледу исправности своје угледне израде.

После својега пензионисања Мата је био напрегао своје физичке силе да ради као инжињер општински у Пожаревцу. Али велики телесни напори при обилажењу радова изазову нагло развијање болести артериосклерозе, те је крајем 1910. год. морао да напусти ову последњу сдужбу_ и да се пресели у Београд.

Он, који је 67 година провео живот једнога здравога снажнога човека, није могао лако да се измири са помисли, да ће остатак својега живота морати да проведе као болестан, немоћан старац. Тражио је лекаре и лекове, али је ипак 12. августа 1911. год. подлегао „болести у општ. држ. болници у Београду. Мата је по рођењу био даровит, а темељит у својој школској спреми. У школи се издржавао већином учећи успешно своје другове имућнијих родитеља, а сиромашнијим друговима помагао би радо поуком и својом последњом парицом. За време својега школовања у Бечу, као српски стипендист, многоме и многоме ученику или раденику Србину, Мато је био помагач у нужди и избавистљ од пропасти.