Српски технички лист

— 819 —

А кади сам неби имао више ни новчића, невољнога друга довео би до својега куфера, и отворив исти рекао би: остави један пар кошуља, остало узми те заложи или продај и помози себи!

Чиста љубав према српском племену свакад је пламтела у његовим грудима.

Мато је почео био да ради на опширним расправама о грађењу мостова. Но како меродавни чиниоци нису имали у виду баш онај део грађевин. инжињер. наука, где је Мато био спремнији и искуснији него може бити и један од његових тадањих другова, него су му налагали ради извршења најразличније радове, то он није могао оставити за собом у држ. служби онаквих резултата у погледу своје делателности, као што би могло да се очекива од његове првобитне стварне темељите спреме.

И ако никада није био на положају у коме би му то била нарочита дужност, ипак је за време своје службе и приватне праксе увек радо прикупљао око себе млађе људе и упућивао их у правилноме и тачноме раду. Данас по Србији ради знатан број' ваљаних

раденика који се са захвалношћу сећају са-

вета и поука покојнога Мате.

Мата је добар део своје зараде ранијих година одвајао и давао за техничка дела. Своју доста богату библиотеку био је наменуо српској техничкој омладини нашег Универзитета. Али тешка му болест беше узела такав обрт да му не дае могућности да ту своју вољу искаже у онаквој форми какву прописују наши земаљски закони. И тако та његова тешко стечена тековина оде за једну новчану маленкост у руке старудијара.

Као самац, окружен малим бројем својих личних пријатеља, борио се очајнички са смртоносном болешћу, нехтевши да се окружи својом најближом родбином. Покојник је имао сестричину коју је много волео. Пријатељи су му предлагали да одек њој. Но Мата није хтео нипошто а није казивао разлог. Тек је ту загонетку разрешио други један мученик који је страдао у велеизданичкој намештеној афери Хрватској. На име, муж његове сестричине био је сведок у тој срамној

афери. Мата је трпио самртне муке. По целе ноћи је сам самцит пребденисао наслоњен на наслону столице а није хтео да пружи руку издајнику српства.

Ни самртне га муке нису могле саломити да се помири са човеком који је тако подло увредио његове српске осећаје. Мата је живео, радио и умро као Србин; Србин је био до последњег даха.

Ми у слободној Србији однеговани, једва да можемо да схватимо сву величину осећаја и пожртвовања којима се загревају Срби ван слободне наше земљице.

Мата је био добар друг и гостољубав домаћин, увек отворене руке, вољан да помогне сваком невољнику; с тога је и сам умро

| као сиромах човек.

Нека му је лака ова српска земља, коју је увек жарко љубио!

Вечна му памет! МОДЕ

тј Станко М. Маринковић.

!.

ј августа 1911. год.

Неумитна смрт отрже нам још једнога друга, још једног сатрудника, онда баш, кад је Србији најпотребније да се користи зна-

њем, искуством и трудом својих синова инжињера. Станко се родио у Јагодини 4. јуна 1868. год. Отац му је био трговац, слабијег стања, те је Станка како је свршио осн. школу и 3 разр, гимн. узео к себи у Београд старији му брат поч. мајор М. М. Маринковић.

Станко је свршио ЈУ и У разр. реалке, па да неби био више на терету брату ступи у војску с намером, да после годину дана пређе у Војну Академију. Међу тим Станку се није допао војнички живот, те одустане од намере да буде официр. Али пошто је ступио својевољно у војску морао је да одслужи пун рок од две године, па се тек онда врати у М! разред реалке, коју је довршио и 1890 г. положио испит зрелости са врло добрим успехом Технички Факултет на нашој

| В. Школи свршио је 1894, год. такође са