Српски технички лист

— 322 —

још ће се моћи почети грађење идућег пролећа, Надајмо се и прионимо на рад, јер со из дана у дан осећа све већма оскудица у инжењерима.

Нови ауетријеки прописи за грађевине од ојачаног бетона.

Године 1907. угледали су света привремени аустријски прописи о ојачаном бетону и још тада је стављено у изглед, да ће се после две године издати нови.

Аустријско бетонско удружење (Вегопуегел) изнело је предлог за те нове прописе. Развила се јака дискусија. Министарство је позвало сва техничка удружења и техничке јавне установе, да од своје стране поднесу предлоге и на основи свију прибављених предлога, који су потекли услед многогодишњег искуства, издало је министарство 15. јуна о. г. нове прописе, који у осталом нису ништа друго до поправка и допуна оних првих — привремених.

Прописи су подељени у два дела. Један део говори о изради носача од ојачаног бетона и од набијеног бетона; а други део говори о изради друмских мостова од бетона.

И један и други део имају по два олељка. Први део тиче се ојачаног бетона а други део набијеног бетона.

1). Прописи о бетону на зградама. Као основа за рачунање узима се тежина калдрме према врсти камена од кога је саграђена. Притисак ветра узет је у опште 150 килограма а у ванредним приликама 250 килограма. У ранијим прописима ови су податци износили 170 и 270 килограма. Ово је донста било и сувише много за зграде.

Знатну слакшицу даје одељак 14 у коме се говори о температурној разлици. Пре је било прописано да се мора узимати у рачун промена температуре између — 20 и - 35" С. Ово је било за зграде само бескорисна отежица у рачуну. По новим прописима разлика у температурној промени узима се у рачун само тада кад је носач доиста изложен утицају спољњег ваздуха. При томе се мо. ра узети у рачун промепа од + 159 С, што је доинста сасвим довољно. Према новијем искуству одређен је и коефицијенат истезања усљед промене температуре. Он износи : 0,000012. Кад су носачи велике дуживе, онда се захтева уметање фуга за дилатацију највише на 20 т. размака;. ово је вро добро. Пре но што су издани нови прописи, много

' се дискутовало о одредби распона — размака ослонаца. Кос носача на два краја ослоњених рачунало се досад да размак ослонаца треба узети од средине до средине лежишта. Усљед тога су нарочито радо употребљавана уска лежишта. Сада прописи захтевају да се рачуна да је размак ослонаца за 59/, већи но што је слободна ширина испод носача а ако тих 5%/, износи мање од 10 см. онда најмање за 10 см. О овоме још нема довољно искуства; очекује се да опити покажу шта треба рачунати.

Још је важно што нови прописи не допуштају да се рачуна на узиђивање при носачима“ који деже на обичним задовима од цигаља у кречном малтеру. Носачи који прелазе континуивно преко неколико отвора и леже слободно на својим ослонцима морају се рачунати као носачи с краја на крај као континуивни носачи. Ограничење на само три поља, како је до сад било прописано, отпало је. Да ли ће се овим што боље постићи но досад, није извесно. Има један пропис који је строг а без потребе. На име: „Плоче које су саставни део носача а захватају преко неколико поља, трсба рачунати без обзира на еластичку деформацију носача; већ као плоче које на носачима слободно належу.“ И ако се услед деформације носача не сме рачунати да су плоче потпуно узидане, ипак је за рачунање позитивних момената и сувише неповољно сматрати да плоче слободко належу. По пруским прописима позитиван се моменат у овом случају узима да износи четири петине од вредности момента срачунатог под претпоставком да је плоча слободно ослоњена. Истина сад се распон рачуна да износи колико чист отвор до средине повећан за 20 сантиметара а не као пре од средине носача, а ово смањује моменте. Негативни моменти који долазе услед узиђавања морају се свакојако узети у обзир, али се из прописа не види у коликој то мери мор:бити и да ли уопште треба да. буде»

(О рачунању крутих рамова има у новим прописима нових одредаба. Њих треба рачунати или као круте рамове или приближно. Негативне моменте треба рачунати за узидане носаче, а и позитивне, тако исто, само их треба повећати за трећину вредности негативних момената. Код крајњих поља не смс се узети у рачун узиђива ње. Моменте савијања за горња влакна треба рачунати за потпуно узиђивање носача, а моменте за доња влакна треба рачунати за половину горњих. Овај је начин рачунања нарочито за вишеспратне рамове врло неповољан. Нарочито су мо менти у средњим подупирачима знатно мањи но при потпуном узиђивању. Код вишеспратних рамова моменти опет су на крајњим подупирачима средњих спратова мањи. Биће свакојако паметније, да инжењери при прорачунавању већих зграда при.

мене тачан рачун за рамове а не овај приближан.