Српски технички лист

ки ~

О рачунању чешвртастих плоча, које на свима странама слободно належу, или су узидане, било је врло много студија и опита. Ово се питање ни данас не може сматрати да је решено. У том погледу нови су проџшиси корак у напред према досадашњим, јер прописују засебна рачунања за арматуре које леже унакрст. Ако са т означимо површину пресека свију гвожђа паралелних једној страни а, са п површину пресека свију гвожђа па-

р т ралелних страни ђ и ако је размера о К, онда

се оптерећење двеју плоча са распонима а иђ распоређује по размери:

непа озацавија „0248. Ка" + р: Ка" + ђ

По овом начину треба рачунати кад имамо посла са плочама преко више поља; али се при том не смеју узети позитивни моменти мањи но две трећине оне вредности, коју би имали кад би дотична плоча била само слободно ослоњена.

У старим прописима тражило се, да се мора срачунати највеће зашевањг у бетону. У новим се прописима тражи ово рачунање само за оне делове напрегнуте на савијање, који су исложени зубу времена, влази, испарењима, диму или гасовима који наједају гвожђе. Јер у овим случајевима би прскотине које би се у бетону услед затезања појавиле, биле штетне. Међутим ни та штетност још није доказана. Ако се и не тражи свуда рачунање највећег затезања бетона, потребно је рачунање оне ширине плоче која се може сматрати да са носачем чини једноставно еластичко тело. Питање је ово још нерешено а искуства још нема довољно. Нови прописи захтевају да се та ширина не сме узети већа но што је четворострука ширина ребра или осмогуба дебљина саме плоче или најзад половина размака ребара од осе до осе мореног. Сасвим је умесно, што је та ширина доведена у зависност са дебљином плоче и ширином ребра а не са распоном ребра, јер раслон нема никакве везе са овим питањем. |

Распоред притиска услед појединачног терета по каквом обложеном слоју и при унакрсној арматури. Ширини на коју належе терет додаје се двогуба дебљина слоја и двогуба дебљина плоче у оба правца; или се тако рачуна у једном правцу, а у другом додаје се двогуба дебљина горњег) слоја и само једногуба дебљина плоче. Ово је много простије но досадашње методе. Повећање зл двогубу дебљину плоче сасвим је на .свом месту јер бетонска плоча бар тако исто проноси притисак као и горњи слој.

— Продужиће се -—

и а О ЈА НАМ Меко 1911. год. 4

Прорачун регулатора код парних локомотива.

Регулатор парних локомотива налази се у парноме дому, и то што је могуће више издигнут, да би се налазио у области што сувље паре. То је у ствари једна врста разводника или вентила, коме је задатак, да регулише упуштање паре из парнога дома у цев, која одводи пару даљеу разводнико ву камару парнога цилиндра.

Нова теорија струјања паре довела је до сасвим новог прорачунавања величине регулаторовог отвора, по коме се добијају знатно мање величине регулаторовог отвора, а даље ћемовидети у чему се тиме добија.

А) Опште једначине струјања. паре.

Ако у једној непрекидној струји паре имамо на једноме месту пресек Ел: т", кроз који струји пара брзином у, пусек а у коме је притисак паре Р, Кејт: = 13000 . Р, кајст, а њена специфична запремина у, пука, а нл другом — суседном месту исте струје имамо пресек Е, ш“, и одговарајуће вредности у, Пусек, Ру кали“ = 10000. р, крјаета и М, тука, то ће струјање паре бити одређено овим двема једначинама :

убећ. =: =. 7 Уа У; (услов непрекидности) 2 и 2 РБ, Ура = 22 Р,

- - у, а Р —Кр (Принцип одржавања енергије)

где је са С означена количина паре, која проструји за 1 сек. кроз пресек Е, одн. Е,и тоу Ке, а Ко она количина енергије у тко, која се утроши од 1 Кр паре на унутарње и спољње трење.

В.) Адијабашско струјање паре.

Ако у једн. 2.) занемаримо губитак енергије услед трења, т. ј. ставимо КЕ, = 0, то ће се струјање паре вршити без промене количине топлоте, имаћемо дакле адијабатско струјање паре. Адијабатско струјање паре одређено је овим једначинама :

Јај 6 ееЕ о о, „о 18 МА У, 5 = МЕ Р ПИ | узр 25 Ра

#) Наше ] књ. стр. 356 — 20. издање,