Српски технички лист

— 354 —

Чл. 18- Могао би се изменити да рок буде 3 године. |

Чл. 19. Нема места овде, али када је убачен треба га допунити да вреди и за друге материјале: цреп, ћерамиду, цеви земљане, плочице за патос, цемент и т. д. да би се сузбила несавесна шпекулација са рђавим материјалом. |

Чл, 20. Требало би изменити тако да је

овај исти пропис изиграван у старом закону, о чему очито говори парчање Грантовца.

Чл. 27. сувише је дао права општини односно експропиције, те би се могло злоупотребљавати тиме: што би по неки интересовани преко општине радио у своју корист, какви су покушаји били и по садањем зако-

“| ну. Ми мислимо да експроприције општина

треба да предузима по решењу одбора и о-

граћевин. одбор иди одређени општин. ин-и добрењу Министра Грађевина.

жињер дужан да води надзор да се одобрене

грађевине по плану подижу и спречавају и-“

змене које се чине без одобрења, па да-се о

свему томе писмено извештава суд да би „се

знао кривац ако би се и поред надзора што погрешно извршило. -

Чл. 25. Веома је важан у примени јер се најчешће изиграва и његови прописи чине илузорним. У овој стилизацији није ни сувремен, пошто није све једно колико ће двориште бити у центру вароши, а колико на периферији, као што смо раније казали. Овим чланом треба предвидити поступно увеличавање дворишта ка периферији вароши —по 30нама теда у центру буду дворишта мања, а ка периферији већа. Идеална примена овога система била би да се из средине вароши пређе поступно у вртове, што је тежња свију великих вароши, која је у неким европским градовима и остварена. Ми мислимо да би требала дворишта да покривају:

у [зони — центру вароши У, површине плаца и да имају зграде од 4 спрата;

у 1! зони = велико двориште и зграде до 3 спрата;

у Ш зони % површине дворишта и зграде до 2 спрата;

у ТУ зони, виле и гзраде позади регула-

цијоне линије, као и зграде у реонској ули- |

ци двориште Уз површине и да се могу саставити 2 зграде али да њихов фронт не буде већи од 30.00 м.

Само би у |! зони могло да се дозволи да дворишта буду 'Љљ површине на угловима улица као и у овим улицама; где су плацеви плитки и леже између двеју улица а куће се подижу на оба лица улица, чега у Београду често има.

Пропис да двориште има 6 м. дужине или ширине излишан је када постоји пропис о удаљењу зграда и може служити само на то да се последњи пропис изиграва.

Чл. 26. о парцелисању имања на површине од 600 кв, м. треба прецизно стилизирати да се не може изиграти, као што је

Чл. 27. новина је и термин изборни суд није подесан да се примени за експропријације. Није нам јасно зашто се бегало од садањег начина експропријације, коме се није

"имало шта да замери. Када је општина јед-

на интересована страна, а сопственик, чије ће се имање заузети, друга, како ће изгледати

| сопственику радња, коју у циљу експроприја-

ције врши општина, ма то било и најисправ-

# , . нијег Сигурно као отимање — зар нег За то је

право за обе ове интересоване стране да неко трећи врши ту експропријацију, који је не интересован, као што је по садањем закону и ми смо за то да остане као сада што је.

У чл. 39. требало би предвидети да су сопственици дужни да подижу прво зграде са улице па онда из дворишта.

Код чл. 40. треба предвидити да је општина дужна да даде регулац. и нивелац. линију у року од 10 дана, а и то: да је општина дужна да изради и ушврди регулац. и нивелацијоне линије за све улице у року од године дана, где тих линија нема.

Чл. 42. није подпун, за широке улице јер треба ограничити висину кућа цифром према зонама варошким и избацити изузетна одобрења која могу постати правила,

Овим законом предвиђено је да и општине и државне грађевине подлеже прописима закона, а нигде није речено да лим истој процедури. Пројектанти држав. грађевина могу се обавезно држати прописа грађевин. закона и то може ценити и контролисати технички одбор у Министарству грађевина, а не општин. грађевин. одбор, пошто је Министар грађевина највећа техничка инстанција.

Ако се задрже и изузетна одобрења, то иста треба да буду по пристанку Министра грађевина.

Чл. 46. Преписан је из старог закона и није се могао примењивати, јер се није кон-

ЗА