Српски технички лист

— 355 —

тролисало на шта се подигнуте грађевине употребљују. Треба изрично казати у којим деловима вароши могу бити такве зграде подигнуте. Чл. 48. треба да се допуни да се не смеју поједина оделења бојити разним бојама са лица улица,као сада што има дућана у истој згради па је један обојен једном, а други другом дречећом бојом.

Чл. 50. могао би бити друкчије редигован: да простори за обитивање у сутерену и тавану буду 2.60 м. високи; у приземљу у [и [ зони 3.0—4.00 м. како грађевин. одбор за ДЕЈ улицу реши, а у осталим зонама

.00 м.

Чл. 53 нов је и могао би користити када би се рок смањио на 5-6 година, највише због контролисања радњи и радионица.

Чл, 55. није правичан у својим одредбама, као што није био ни у старом закону, само је сада то увећано, тако, да се фафоризира, подизање великих кућа — „касарна за издавање под закуп“, како немци кажу, — а запостављају мање куће,које су у сваком погледу боље. Процент ослобођења је за велике куће несразмерно велики према малим зградама. Ево примера.

Једна приземна зграда са 3-4 собеи осталим оделењима, у споредним улицама вреди данас 18-20 хиљада динара и доноси 100120 дин. ренте месечно, што за 5 година ослобођења по 8%, порезе износи:

бхпох12х 8

то =628 дин.

користи сопственику, а то је тако мала сума да не може утицати на решење о томе какву ће зграду сопственик подићи.

Једна зграда на 4 спрата, која покрива 300 квм. површине и има плац од 500 квм., на Теразијама, или у главној улици, коштала би:

земљиште 500 Х 100 = 50.000 дин,

300 квм. зграде по 500 дин. 150,000

Свега 200,000

Оваква зграда може имати

у приземљу

4 до 6 станова по 200 1200.00

Свега 2400.00

месечно и према томе би ослобођење било по пројекату закона:

15 240) 12 8 ИО ХО —5 ЖР =84.560 дин.

за 24 године, што је и сувише,

три дућана по дин. 1200.00 |

Ово су само примери који јасно доказују наше тврђење: да ће сопственици по новом закону подизати касарне за станоеање и тамо где то не треба да буде. За то би скала ослобођења требала, да буде већа за мање, а мања за велике зграде.

Поечл. 56. требало би предвидети већу порезу за плацеве у [и П зони, а мању на периферији.

Жод чл. 57. треба“"предвидити жалбу Државном Савету противу решења Министра Грађевина.

0 кривицама и казнама по грађевинском закону, који сада вреди, могле би се писати читаве књиге, а овде томе није место. По садањој пракси општински суд не контролише грађевине среством стручњака — архиутекта и инжињера — него помоћу лаика, који увек непотпуно реферишу кривицу сопственика. Такав је реферат потпун доказ за суд јер су његови службеници 3 аклети, и онда окривљеног казни не обухваћајући у решењу шта ће бити са грађевином, која није по законским прописима подигнута; а када то решење постане извршно кривац је тиме добио право да грађевину употреби онакву, каква је без икаквих преправака.

Па пошто су новчане казне прилично велике и дају прихода општинској каси, то је задовољан и општински суд и сопственик а што се овим изигравају прописи грађевинског закона и што је сопственицима често корисније да плате казну, него да раде по закону на то нико и не помишља. Како је било у старом, остало је скоро и у новом закону, само су казне невероватно велике од 50—2000 динара, а жалба се подноси првостепеном суду и никоме даље. Па како Првостепени суд расматра сада општмнске пресуде у вредности до 200 динара — то је апсолутно неправо да кривац нема права да се жали већем суду. Ми смо зато да се казне смање, а надзор над извршењем грађевина увећа и пресудом обухвати преправка или рушење здраде подигнуте мимо закона и дозволи жалба Апелацији па ће сигурно престати кривице ове врсте.

Чл. 64. је просто илузоран. Закони не могу имати повратне силе и за то не вреди прописивати нешто, што се не да извршити без новчаних жртава. Сопственици радња које постоје стекли су тиме и право за даљи опстанак, а да се лише тога права треба их накнадити, за то треба предвидети, ко ће то да плати,