Српски технички лист
37
Податке писмене, цртеже, снимке, скице и фотографије, треба слати на адресу Упружења, Не треба запостављати ни ситне податке а прави пријатељи и чланови Удружења неће надамо се зазирати и од жртава које појединци могу лакше поднети но наше Удружење Награда трудбеницима биће сазнање, ла су својим радом, трудом и жртвама подиГли спомен Српској Техници, који ће, надамо се будућим покољењима корисно послужити а садашњима показати да и у Српској старој и новој техници има радова од трајне вредности, | Понављајући још једном своју молбу (Одбор се нада, да ће ускоро. почети добијаЈи драгоцене податке које тражи, јер има уверење, да су многи аматери из своје сопствене иницијативе већ прикупили много што 'шта, што би се могло употребити п да ће ова молба постаћи многе који су о томе већ
Мислили и чекали само да се зато појави потреба. Поздрављајући све другове и пријатеље одбор је у свако доба спреман и вољан да трудбеницима шаље и потребна обавештења а и да прима предлоге,
Одбор.
ит
ОЈАЧАНИ БЕТОН
Нови погледи на узајамни спој гвожђа и бетона.
'Професор Р-г Јпе. К. Зансег износи ове нове ПС ттеде у уеназћић дег Озјепгетећ зсћеп Јпсепшеиг и" ла Атсћ епуегејпез у броју 43. и ми их саопшта-
В амо иашим читаоцима. —
Општи принципи који су засад признати као основа за рачунање напрезања и димезијан носача ад армираног ботона, послужили су, те су добивена и правила о томе како се одређује сигурТност споја између гвожђа и бетона. Сматрало се „да је потребна сигурност постигнута ако моћ приа„њања или моћ противу извлачења гвожђе и бетона буде већа но напрезања у том смислу. Та је моћ одрефуена или опитима или искуством и прописана је у „Асутичним правилницима за рачунање бетонских кон-
стр укција. Рачунање напрезања на извлачење врши се „сасвим доследно према највећим трансверзалним
сила ми. Кад би овакво прорачунавање било доиста у складу с природом ствари, онда би се морало очекршвати да моћ приањања изведена из покушаја на ло. мљење, код носача дотичне врсте, бар приближн о одговара оним вредностима које су доби-
вене непосредно покушајима на извлачење гвоздених шипака из бетона. По старии покушајима Баушингеровим ова непосредно одређена моћ приањања износи 45 килограма на квадратни санти метар. Сличне је вреднссти нашао и Могсзћ и Тетмајер и многи други. Те је та вредност сматрана као највећа. При том треба још напоменути, да је распоред моћи противу извлачења гвожђа неравномеран. Највећа је моћ на месту где непосредно дејствује снага а све даље је све мања. Према томе је горе поменута вреднвст управо просечна вредоост и зависи много од тога колико је гвожђе дубоко у бетону положено.
Моћ противу извлачења гвожђа из бетона срачуната из резултата опита чињених непосредно с готовим армираним гредама не слажу се сасвим с горњом вредношћу.
Могзећ налази 67 килограма а Еипске је при једном оџиту констатовао свих 149 килограма на квадратни сантиметар. При другим опитима нађене су напротив сасвим ниске вредности. Тако је Бах нашао само 22 килограма,
Ова неједнакост довела је до закључка; да досадашњиначин рачунањанеможе бити тачан. Први који су на то обратили пажњу били су: Ргобзћ, Васћ, Ргеш55, и Еицске, и сад КЈетоге!.
Клешјосе! изводи из досадашњих покушаја да је моћ противу извлачења гвожђа из аетона највећа онде где је најопаснији пресек носача (за савијање) и да опада ка ослонцима. Кад посматрамо носач на два ослонца, онда је прираштај затезања уггвожђу, ако занемаримо затезање бетона, највећи на ослонцима а опада ка средпни до нуле. Такав је и закон рашћења трансверзалних сила. На ослонцима су мања напрезања и при таквим мањим напрезањима дејствује и затезање бетопа те зато гвожђе трпи мања напрезања; прираштај није сразмеран прираштају момента (величини трансферзалне силе и зато је стварно напрезање за извлачење гвожђа далеко мање. На месту прелома (у близини највећег момента) гвожђе прима готово само сва затезања и зато се нагло повећава напрезање гвожђа идући ка, том пресеку. Пренос снаге бива од бетона на гвожђе и у првом реду отлором противу извлачења и зато ови отпори имају свој максимум на томе месту, где је стварна промсна напрезања гвожђа највећа.
Према томе место где је највеће напрезање на извлачење гвожђа из бетона не зависи многе од трапсвелзалне силе, већ зависи нарочито од места где се јављају прскотине. Код бетона који имају већу јакоту противу кидања прскотине наступају доцније и зато ће код такве врсте армираног бетона јакота споја гвожђа и бетона бити напрегнута тек при већем степену оптерећавања. Јакота бетона противу кидања индиректно је важан фактор за