Српски технички лист

- 500 —

ете увидео је одмах у чему је недостатак првогфабриката па је после мучних проба и радова најзад, пре кратког времена успео да у трговину у веде продукад далеко савршенији. Овај продукат носи име Шјокојог и израђује га Зостеје Шокојог у месту Га Сагепле—-Сојошђез код Париза.

Да опишемо тај најновији производ.

Најпре пада у очи симпатична боја емулзије нарочито оне која долази у трговину од скора. Знатно је ублажен оштар мирис на Апећо! (зејтин од онасона), и то делом тиме што је употребљен нов подеснији сансибилатор, а делом и тиме што су материје, које имају да испаре,створене подесним мастима и смолама.

Ако нови Локојот-артију изложимо сунчевој светлости или и слабој расутој светлости, про цес се врши тако да у свакој фази остаје прилично равномеран сив тон. Овај факт доказује да су све три боје једна с другом добро подешене, јер, кад би поједине боје неједнако избледиле не би се јавио равномеран тон. Овај појав даје према томе извесне гаранције, да се (јЕоКкојог-артија добро понаша и при бојадисању астер-плоча |

Материјал потребан за израду копија даје фабрикант. За Локојог-артију потребно је два утоколорфилтра и два купатила за фиксирање. За препоруку је да се имаи утоколорлак који служи као заштита аутохромог слоја противу уплива топлоте Топлота иначе учини да се слој сребра и филтермозника међусобно помере, па тиме улини да плсча постане безбојна.

Копирање се врши врло просто. Аутохром плочу треба метнути у обичан рам за копирање који има јако огледалско окно (да би се абсорбо-

"вали ултра љубичасти зраци) Аутохромна плоча и утоколорартија метну се лице на лице и поставеу рам и затворе па се тако изложе дневној светлости. Како кад изложимо сунцу или дневној расутој светлости употребићемо један или други филтар. Овом компензационом филтру, чија је употреба сасвим нова, задатак је, да апсорбује оно што учине ултра љубичасти зраци, управо да поништи њихово хемијско дејство, а у исти мах да унеколико ублажи љубичасте и плаветне зраке.

Процес копирања је зваршен кад буде копија једнака (по бојама) с оригиналом. При том се на. равно мора узети у обзир, да боје на стаклу увек изгледају светлије но на тамној хартији. Копију треба у неколико вода изапрати и једнозадруго фиксирати, затим водом истакнути и оставити да се суши.

Оволико о самој техници рада који тече сасвим коректно. Када се врши рад у већим размерама, онда ће се приметити да има много штошта, што може да учини, да копије испадну много 60ље и савршеније. Пре свега је добро да се ради

с већим бројем конпензационих филтара но што их фабрика лиферује, да би се избегли местимични недостатци у боји копије. Кад се на пример при копирапу примети, да копија“ добије зеленкасту боју, онда се тај недостатак поправља тиме, што се даље копира под благоцрвенкасгим фултром. Није тешко да човек сам спреми такве компензационе филтре. Какву стару суву плочу, која још није излагана светлости, треба фиксирати, изапрати, па затим потопити у разблажену боју подесне нијансе и загасит ости, па осушити, и филтар је готов.

Једно само засад није угодно, а то је време потребно за експериментисање с овим компезационим филтрима. Јер копија с нормалне аутохром плоче на утоколор-артију захтева око два дана рада,

Кад се ради с другим негативима на пример с колорисаним диапозитивима, пинатипијом или диахромијом на стаклету ит. д онда се може и зими постићи успех у копирању, кад је светлост слабија, јер су ови негативи много прозрачнији но аутохромне плоче, које, као што је познато, пропуштају само десети део светлости која на њих пада. Природно је да ће и светлосна моћ боја бити у копији много већа но при употреби аутохромних плоча чија зрнца пропуштају много више беле светлости услед тога што зрнца н ису потпуно засићена бојом као што јето доказао НИЊ!. Услед тог пропуштања беле светлости, све тра врсте боја унеколико већма равномерно избледе, но што би то било да нема дејства беле светлости, те тако бива непотпуно дејство бојених светлосних зракова. Разлику при избору разних негатива приметићемо јасно ако упоредимо и једновремено копирамо на утоколор артији под негативом ауторомних плоча и под сортиментом желатинских бојених фолија. Испод желатине добићемо и зими већ после пола сатл излагања доста верну бојену копију у којој је само плава боја нешто нејаснија; док је копија испод аутохромне плоче једва после два дана излагања готова. Наравно да и у овом последњем случају плава боја није изашла јасно, али се може, као што је опитима доказано, знатно појачати и поправити подесним избором компезационог филтра. Али се не може избећи да слика не остане беличаста и унеколико нејасна, што смо раније објаснили.

Уопште узев пада у очи да се, помоћу филтара које које фабрика даје, необично јасно добија копија зелене боје, жута боја и спада нешто беличаста, бледа, а и за црвену боју могло би се желити да буде јаснија и ватренија.

Утоколор — артија је фабрикат за који се не може рећи да је потпуно савршен; али се с друге стране опет мора признати, да су поправке које је постигао проналазач у сравњењу са Уто-артијом, тако велике, да се с правом може очекивати, да