Српски технички лист

-– 499 —

жњом, богату партију (ту није промашено!) са сиротицом“ итд. итд. Ви сте, без сумње, били добро обавештени, да на моју душу врло благотворно утиче и класична и модерна писања поезија у истој мери, кадсте се овом последњом послужили. Са тим, као што видите, „у мало“ што нисте успели да ме убедите. Да сте још позвали у помоћ и „лиричара“, славено-српског списатеља, Јоакима Вујича, он, ако не би вашу ствар до гроба упропастио, бар би вам мало помогао.

ртр]. Јпд. Ал. МЖ. Јотић.

Ку фотографија у боји на артији,

Последњих година објављено је неколико начина рада да се добију на хартији фотографије

у боји, па су по неки уведени и у праксу. Свима је, готово, основа тако звани систем трију плоча

те су према томе потребна била по три негатива који престављају удео плаве жуте и црвене боје. Помоћу ових су извршене копије у трима комплементарним бојама, дакле редом: жута, црвена и плава. Ове боје су требале бити сложене како предмет захтева.

Али све те методе рада нису могле потпуно задовољити. Јер, већ сама израда негатива за поједине боје захтевала је панхроматичне плоче са нарочитом апаратуром, захтевала је изврсну технику и доста изврсно знање на пољу фотографисања у боји. Сем тога, само копирање, вршење процеса за добијање позитива, изискивало је нарочиту и велику извеџбаност.

То су разлози што нису у шире кругове могли допрети ни метода производње фотографија у боји коју је вршило друшто: Меше РћоТоотарћвсће беве зећаћ, Зе; ни начин израде помоћу пигментслих фолија, тако звана пинатипија раионице Носћејег Баттуетке; нити најзад диахромија Рг. Ташђе-а, и ако су помићу све три поменуте методе постигнути по некад врло добри ргзултати.

Фотографија у боји постала је популарна тек

услед проналаска тако званих бојених астер плоча између којих Ашеосћтот [штпегез-ов и данас заузима прво место. Ма како да су добри резултати, који се могу постићи помоћу овог материјала с којим је лако руковати и набавити га увек подједнаке доброте, ипак се осећала извесна незгода код те методе. Јер и ако се на прозрачном материјалу добијају ванредно добре бојадисане фотографије, не може се никако добити од њих таква иста копија на хартији. Необично је да се фотографија мора гледати на прозрачном материјалу, да се дакле не гледа непосредно већ посредно, у пропуштеној светлости.

Већ одмах чим су у јавност ушле плоче Ашосћгот, вршени су покушаји да се добију копије по дотле познатим методама копирања, али до данас нису покушаји дали никаква резултата а при том су врло заметни.

Највише изгледа на успех у решењу проблема: да се на хартији добије фотографија у боји, имала је одмах из почетка метода, по којој се остављају слике да поступно избледе (Амзђјетсћуегћаћтеп). Укратко речено, принцип је у овоме: Хартија се премаже с масом црвене плаве и жуте боје које су привремено и у малој мери непостојане на светлости. На тај начин се лобије по изгледу црн премаз. Кад овако спремљену артију изложимо сунцу под стаклетом на комс је бојена фотографија, онда поједине металне боје избледе и добија се директно бојена копија с оригинала у боји. То изблеђивање бива по познатом закону да боја бледи само од оних зракова које у себе упија. Од појединих боја остају оне које дотичне зра ке одбијају. Тако на пример од мешавине бојених материјала избледе кад се испод црвене прозрачне желатине изложе светлости жути и плави саставни делови а црвени остају непромењени.

Кад се употребе подесне материје за фиксирање онда се заостале боје могу задржати ла на светлости више не бледе и не исчезавају. Али се при том не може очекивати бог зна какво савршенство. Уместо да се употреби на светлости непостојани пигменти (боје) могу се као што је поме нуто, употребити и на светлости постојане боје које се помоћу сансибилатора (извесних примеса) могу учиниги привремено на светлости непостојанима. У том случају фиксирање се састоји у том, да се уклоне сансибилатори. Овајјначин рада је и с теоријског и с практичног гледишта бољи, јер је скопчан с мањим тешкоћама да се на светлости постојана боја учини привремено за светлост осетљива но обратно. Још је 1906 године Ог Зећтић у Цириху увео у трговину тако спресмљену артију под именом „ЏШорарјег.“ Али је тај први фабрикат имао доста мана. Тако је на пример била мана што је под упливом топлоте врло брзо изветрио Анетол, (материја,) који је употребљен као сансибилатор, те је хартија постала неупотребљива јер се на њој више није могло вршити копирање. Апсолутно није било могућно на таквој хартији вршити копије помоћу аутохромих плоча. Јер покушаји 1907 године, одмах пошто је објављен проналазак Гштиегез-ов, доказали су, да није било ни трага од копирања боја на таквим артијама. Узрок овом појаву био је у главном у томе, што су поједине боје бледеле различном брзином, а може бити да је играла улогу и дебљина нанесеног слоја бојене материје па према томе и неједнако и неравномерно расипање бојадисање светлости. Проналазач Гипи-