Српски технички лист

— 14 —

и количину која протиче у јединици времена кроз сваки пресек. Тако се исто електрична струја може мерити својом волтажом, то јест својим притиском који произлази из разлике потенцијама на крајевима струје и својим интезитетом који је једнак количини електрицитета што пролази у јединици времена. Претпоставимо сада да се на извесном месту канал сузи и постане капиларан. Трење течности, под извесним притиском, о стране, може бити довољно да је спречи да прође. Струја ће се продужити када притисак буде довољно јак да победи пасивне отпоре. У свима случајевима наступиће губитак снаге у толико већи у колико је цев капиларнија. Једно тело, које изолује, може се апсолутно поредити са овим. Оно ће пропустити електричну струју само тада када је напон довољно велики. Оно ће абсорбовати извесну количину енергије производећи пад притиска који је пропорционалан отпору. Ваздух је врло добар изолатор и ње!ова електро-статичка отпорност повећава се знатно са дебљином кроз коју треба електрика да прође тј. са разликом на крајевима струје. Потребан напон струје да прође кроз 5—6 шут ваздуха мора бити врло велики и цени се на 5000—6000 волти.

Да би се горе речени напон добио, примењује се принцип индуктивног калема— тако званог Вћитког Тај калем се састоји из два спроводника, апсолутно различита, обмотана око језгра састављеног од гвоздених жица претходно лакованих. Први, названи примарни, (сштсш! рштате) има неколико спира од дебелих жица чији је диаметар 1 тј/п а слабог електричног отпора. Други, назван секундарни (сте! весопдајте) састављен је из "врло великог броја спира танке жице од 0,1 т/та диаметра а чији је отпор врло велики.

Струја која излази из мањето улази у примарни и индукује струју у секундарни, а ова због великог броја спира достиже врло велику волтажу

Један прекидач ж намештен је на примарном спроводнику и прекида га када интезивитет струје индуктора постане максимум. Видели смо мало пре, да овај прекид има дејство, да струју увећа, али овде није више питање да се искористи варница прекида. Напротив кондензатор намештен у одводу деривацији, на прекидачу како сл. 4 показује, абсорбује струју испражњује се одмах у примарни спроводник и тако отвара пут струји мањето и увећава знатно његово корисно дејство. Његов капацитет мора бити у толико већи колико је варијација примарне струје наглија и њено прекидање брже. Он мора бити довољан да угаси сваку варницу која обмотава контакте прекидача. То је један начин да се обезбеди добро функционисање конденсатора. Али како је калем индукције одвојен од мањето, то је број спира примарног и калем секундарног

омотача ограничен на максимум који се допушта,

Један енглески конструктор, Т. Аррз конструисао је у 1886. калем који може дати варницу од 1,05 т дужине. Тај калем имао је 450 кгр.жице са 341850 прстенова (спира).

У практици би се такав калем могао тешко упогребити јер у осталом није ни потребно имати тако дугачке варнице. Има мотора којима је довољно 40—50 т/а дугачка варница и на атмосферском притиску, као н. пр. мотори фабрике Соскт. Ево зашто:конпресија ових мотора достиже 15 кгр. Отпор ваздуха знатно расте са његовом густином, тако, да варница која се јавља на атмосферском притиску између две тачке удаљене једна од друге 10 шут неће моћи да прође кроз 0,5 т/ут ваздуха компримираног на 15 кгр. Потребно је, дакле да се повећа експлозивни потепцијал тј. разлика секундарног потенцијала умножавајући слојеве жица.

Отпор изоловања секундерних спира је преко мере велики а његова важност је такође велика. Еда Сп Впоћ! су то иарочито студирали. Они су делили калем на кратке секције, растављене једна од других изолантним плочицама, а Кисће је ишао још даље са раздељивањем, хоћу рећи одвајањем, плочица. Он је поделио калем на једну серију пресека чије су спарале плоснате, дебљине дијаметра саме жице па их је наместио једне за другим изолујући их брижљиво.

Мањето са сложеним калемом индукције применљив је када је на атмосферском притиску потребна врло велика дужина варнице. Његова се надмоћност састоји над мањетом са ниским напоном у томе што он отклања сваки покрет који

би могао сметати. Његова брзина окретања може бити врло велика и достиже 4000 паљења у минуту.

Незгода се састоји у кутији која је потребна за затварање калема. Нарочито су се нашли на муци фабриканти аутомобила а потребне конексије су им много сметале. Ти разлози објашњавају донекле зашто конструктор радије граде мањето са великим напоном без сложеног калема.

Мањето без сложеног калема.

Овај се мањето ни најмањн не ргзликује од пређишњег са теориске тачке гледишта. Секундарни омотач је директно обавијен око примерног. То је једном речју калем индукције који се окреће у магнетском пољу,

Фигура 5 представља шему једног мањето за

мотор са 4 цилиндера,

(Сагсаззе) метални костур калема индукта (1аине) састављен је из листића меког гвожђа изолованих хартијом. На тај се начин избегавају губитци. који произилазе из стварања паразитне струје: металним масама.