Српски технички лист

фил троугао, јер се трапез добија, кал троугао сечемо паралелом ка једној његовој страни. Све сам то објаснио у мојој расправи и дотично место гласи:

„Овде има да се испитује још само то, „да ли је трапез и после редукције опет тра„пез. То питање може се већ унапред ре„Шшити по ономе, што је казано о редукцији „троугла, јер се из сваког троугла добија „трапез, кад се сече правом, која је.пара„лелна једној његовој страни, а то ће опет „рећи, да оне две стране трапеза што нису „паралелне представљају две параболе после „редуковања. Мбђу тим, за узане трапезе, а „С таквим и имамо посла, може се без знатне „грешке узети, да ву обе те параболе праве „линије,“

„да доказ тога тврђења нацртани су ре„дуковани трапези за два различна ноложаја „неутралне осовине, из којих се види, да су „параболе скоро праве линије и ако су ду„бине оба трапеза доста велике. Та разлика „скоро ишчезава, кад се дубине трапеза сведу на половину. Из тога следује, да дати профил

реба делити на узапе трапезе.“

Ето то сам ја казао у мојој расправи а из

"=едта се могао видети и разлог, за што сам ја

нако детаљно проматрао редуковане површине, кад је дати профил троугао. Према томе, ја чисто сумњам, да је г. Вл. Тодоровић са збиљом читао моју расправу, или је можда дотично место чак и превидео, јер иначе ја не могу да разумем оне његове неоправдане испаде.

Том приликом да поменем још и ово. Мени није познато, да је ко пре мене овако проматрао редуковане површине, и, према томе, мислим да ми и у овоме питању припада приоритет. Овде је место да проматрам још једну замерку г. Вл. Тодоровића. У сликама уз моју

"расправу графичким путем одређен је мо-

мент лењивести за профил шине на нашој државној железници и ја сам на крају расправе о томе казао ово:

- „Овде- имам још да поменем, да јо за про„фил шине на нашој државној железници од„ређен момент лењивости по овој методи „мојој.

И противу овога устао је г. Вл. Тодоровић у својему реферату п вели:

„Приоритет за тедисиће Опегвећишв ћеће „припада, мислим, проф. Аше. Киш ег-у, а даља „је разрада у примени на изналажење мо„мента лењивости. Па и ако је на стр. 123—785

„Клерићеве Механике о томе реч а у поме„нутој (48) књизи Гласника нађен момент ле„Њивости по тој методи, ипак г. Ст. вели на „крају своје штудије, да је у ел. 35 нађен „момент лењивости профила шине „по овој ме„тоди мојој“. Нацпртана је прва релукована „површина а сва је разлика у томе, што овде „неутрална оса не пролази кроз тежиште и „што је г. Ст. употребио једначину 18 (а то „је стара једначина Ј, = Ј, — Ра“) да одмах „нађе момент лењивости за осу кроз тежиште. г. Ст, зове „својом методу редуковане површине, која се „већ налази као претходни корак у методи „Војачековој, којом се тражени момент ле„Њивости своди на тражење једне површине „(друга редукована) о којој се може читати „и у Клерићевој Механици.“

Према томе, ја и г. Вл. 'Годоровић супротног смо мишљења у овоме питању, па за то је потреба да се у томе погледу све промотри пажљиво, те да се види од куда долази ова разлика у мишљењу.

У том циљу замишљам да је тачка Т (Сл. 1.) тежиште профила | и да је за пеутралну осовину п одређена нападна тачка ХМ ма на који начин; даље, из тежишта Т вепушгам управну у на неутралну осовину пи ако сад сматрамо као координатне осовине један пут праве пу а други пут праве ху, онда имамо

Ј, = АО0 . ТО -Е: ита Ј, == АТ-ТО.Е. . 18'

(Ол, 7)

О на ВА пе РО парно, ром чи

где су Ј, и Ј, моменти лењивости за п- и хосовину, Су и С, центрифугални моменти за координатне ововине пу и ху, и, на послетку, да је Р површина датог профила. Све три ове једначине извео сам ја, у мојој расправи и означио их истим бројевима као и овде, па сам том приликом казао и ово: