Српски технички лист

„4. У једначини 22 показана је веза из„међу нападних тачака и момената лењивости „а пређе су тражени моменти, да се могу од„редити нападне гачке.“

Пре мене ова веза иипје овако исказивана у науци; то је нова ствар и мени припада приоритет за то.

Ето, то је у овом питању главно а споредна је ствар, да ли је за дату неутралну осовину п одређена нападна тачка М на овај или онај начин, без обзира на то, да ли сам показао баш ја или неко други пре мене. како се одређује нападна тачка за дату осовину. Према томе, ја сав с правом казао, да је моменат лењивости за профил шине на нашој државној железници одређен по овој методи мојој.

Ово ће најбоље утврдити један пример, те да се избегне свака двоумица у томе погледу. За профил Е, (Сл, 8.), узимам тежиште

у тачци Т и две неутралне осовине а иђ са њиховим нападним тачкама А, и В,, које су одређене ма на који начин а тада су одређена и оба инволуторна низа АД, и ВВ, јер је

па ПА ТА А А зарез уз

5 == ТВ • ТБ, == ДПУ „ТУ == па се тражи моменат лењивости Ј, и центрифугални моменат О,, за координиране осовине п и 7, које могу закључивати повољан угао. Тога реа: ка пресецима Х,и У, неутралне осовине п са низовима ДА, и ВВ, одређене ву на познати начин спрегнуте тачке Х и У, па из тих тачака паралеле х и у ка датим нравима а и ђ секу се у нападној тачци ХК. Још је из те тачке М повучена паралела ХС ка датој правој п, па је онда

Ј, =-60 · ТО. Е га О а аи ПА не = МИ аљ ПО Е

Према томе, ја мислим да не може бити сумње,

да је ова веза у науци нова и да је пре мене непозната била, и кад г. Вл. Тодоровић, при свем том, опет тврди, да ту нема ништа новога за науку, — онда ја не би могао извести друкчији закључак него само тај, или да г. Вл. Тодоровић није разумео моју расправу или да јој намерно даје други значај. Али, било једно било друго, свакојако на тај начин не служи се ни истини ни науци.

На послетку, да поменем још и ово. У одељку У моје расправе проматрао сам геометријским путем једну стару и давно познату ствар с овим приступом:

„Са досадањим посматрањима стоји у те„сној вези једно особито напрезање правих „греда, које је у науци познато под именом „релативне јачине, а добија се кад вила деј„ствује управно на осовину оптерећене греде;

на против, сва остала нормална напрезања „називају се апсолутна јачина. Ову релативну „јачину оптерећепих греда проматрам нарочито „за то, што у практици долазе највише такви „случајеви“ и мислио сам, да моја расправа, као ручна | књига, буде тиме још корисвија. И против тога устао је г. Вл. Тодоровић и у тачци.

својега референта вели:

„У одељку У своје штудије г. Ст. изнови „све познате ствари о греди, на коју дејствују „виле у вертикалној равни кроз њену осу, „лакле један спрег, те неутрална оса сече „профил и пролази кроз тежиште, и долази „на оно исто, што се може читати на страни „190 и 131 Клерићеве механике а још више "разрађено у поменутој (48) књизи Гласника „Орпе. Уч. друштва“

Пре свега имам да приметим да ја нигде нивам тврдио, да су у мојој расправи изведени обрасци за релативно напрезање оптерећене греде нешто ново и у науци непознато; али, ваљда ће и вам г. Вл. Тодоровић бар то признати, да је овај мој начин извођења и нов и интересан, јер мени није познато да су ти обрасци и на тај начин извађани. Даље, не стоји ни то, да се на страни 310 и. 311. Клерићеве механике налази то исто, о чему вам ја говорио у томе У одељку моје расправе. Наши су послови различни и немају